Зора

Стр. 44

3 0 Р А

Бр. П.

али неиспољени својим талентима људи дали, књижевност ће имена њихова уврстити на врло видно место у историји. Али су сви ти ипак волонтери, литерарни доколичари, као што су многи трговачки помоћници велоципедисте што недељом уграбе мало времена да се провозају на точку. — Данас је таква социјална атмосФера где се развијају и клијају друштвене мијазме; у књижевности влада династија Фразе (реч је о књижевности у целом Српству). Од средњих духова, осредња и књижевност; велики духови дају и велику епоху и велика епоха избацује на површину велике људе. Што се у таквим приликама и сићушни духови уздигну то је случајно и тренутно. Српска књижевност находи се данас на једној прекретици ; она преживљује своје прелазно доба. И ако смо незадовољни; и ако песимистичним очима посматрамо садашњост, ми с нестрпљењем очекујемо нову епоху. И ако много не полажемо на ово што имамо, ипак се надамо да ће то бити извориште за нове књижевне тековине и блага. Живимо у уверењу да ће после ноћи наступити зора, па макар петли и не певали. Наступа и развија се нова млада генерација пуна живота, љубави, воље, одушевљења —, дакле наступа право за нове наде и очекивања. Нада тај општи и давнашњи лажљивац обећава нама да ће свршетак овога века бити почетак нових светлих идеја што ће просинути кроз српско друштво и уздигнути српску књижевност... 2. Да ли се и који ушјецај из страних литература осјећа у срискоЈ књткевности ? Ово је велика и озбиљна тема. Она захтева озбиљну студију и захвата собом читаву књигу Једну.

Кроз цели деветнаести век а и раније провлачи се кроз нашу целокупну књижевност на појединим местима Српства кад јачи кад слабији утицај страних литература на развој духова и кретање књижевности. Шта више ми можемо догледати и даље у прошлост и приметити утицај страначки. Утицаји литеритура страних били су непосредни и лични. Најнепосреднији су они што су нам дошли преко Аустро-Угарске, а ранији преко Италије. У новије време тај се утицај не ограничава само на књижевност, него и на економски и политички живот, као и на разне културне установе. Уочљиви и непристрастан посматрач живота, социјалних прилика и односа, нарави и обичаја, увиђа на први поглед да тај утипај са стране није био увек користан; шта више примећује се да је на појединим пољима бивао чак и Фаталан. Нисам вољан да ти до примерима документирам. Још, што се тиче књижевности, може се рећи да ту стојимо најбоље; јер се може констатовати само сингуларан утицај и посредан. Данас томе страном упливу на књижевност оскудева општа струја, недостаје заједнички смер, који је врло видан у утицају руске и шведске књижевности новијег колена на немачку. Овде се погледају упливи духа на дух, човека на човека, утицај једног књижевника на другог, али не на књижевност, на епоху, на струју, као што је то негда било у доба цветања дубровачке књижевности, која је ехо талијанске и као што је доцније случај у славеносербској и утицај тадашње немачке ФилозоФИЈе на Доситеја и цело време и романтике на Видаковића и све тадашње приповедаче. Чак су у то доба и грађански закони, које је радио М. Светић били копија аустри-