Зора

Стр. 322

3 0 Р А

Бр. VIII.— IX.

и свијетло, за ове што је српско, растао се с нама за навијек; изморен напорном борбом легао је, да вјечито почива. Класични Дубровник остао је без свога најмилијега сина, стара дубровачка застава остала је без свога јуначкога заставника, српски је народ остао без свога ватренога борца, а српска књига без једнога вриједнога раденика. Дум Иван Стојановић родио се 4. децембра 1829. год. у Дубровнику. Свршивши гимназију и филозофију учио је богословију у Задру, 1852. год. посвећен је за свештеника на Корчули, а 1883. год. постаде каноником V Дубровнику. Стару дубровачку књижевност познавао је као ријетко који, а учио је латинске, талијанске и њемачке пјеснике, те је отуда и био онако образован и онако ваљан књижевник, који нам је дао осим Историје дубротчке книИсетости и других научних ствари и новеле: Луко Маљи, Госпођа Мара, Жагарац, комедију Фрлезија и т. д. Дубровник ће још за дуго жељковати оваквога великана а цијело Српство оваквога књижевника. Слава му! "{• Јосиф Торбар. Хрватски народ изгубио је 13. јуна о. г. једног од својих најодличнијих учењака, свећеника надбискупије Загребачке, директора кр. велике реалке у миру и предсједника Југославенске Академије знаности и умјетности. Рођен 1824. у Крашићу од сиротих сељачких родитеља, свршио је Богословију у Загребу а послије философију у Бечу. Бавио се највише природним наукама и своје књижевне радове штампао је које у Јагићеву Књиокевнику а које у Раду Југославенске Академије. У свом научном раду држао се индуктивне методе. Умро је у својој 77. години живота, оставивши себи у своме народу трајан спомен. Лака ти земља стари Илирче ! -ј- Фридрих Нпче. У Вајмару умро је од капље Фридрих Ниче, један од највећих савремених филозофа. Смрћу његовом престало је живјети само његово тијело, а ведри његов дух застирала је тама лудила већ од год. 1889. Стога је смрт несретног филозофа ослободила од тешких физичких болова, које је навукао неуморним учењем и уживањем средстава за успављивање. Ниче се родио год. 1844. у Рекену код Лицена од оца протестанског пастора кога је Ниче изгубио у раном дјетињству. У Бону је изучио класичну Филологију, те већ послије своје про-

моције год. 1869. именован је за проФесора класичне Филодогије на базелском свеучилишту. На том мјесту је остао до год. 1889., кад је ради очне болести морао тражити умировљење. Од тада је живио у Млецима, Горњој Италији и Швајцарској, а кадикад је свраћао у Лајпциг мајци. За то доба је написао више Филозофских дјела, док му се није од превеликог умног напора у Турину год. 1889. иомутила памет. Сва настојања љекара и брижна њега мајке и сестре, да му поврате здравље, остала су узалудна. Својим првим повећим дјелом : Постанак трагедије из музике свратио је на себе пажњу цијелог просвијећеног свијета. Тај спис и његова Несавремена посматрана стоје још под непосредним утицајем Вагнера и Шопенхауера, који су у опште оставили највише трагова у његовом душевном животу. У својим каснијим дјелима пошао је самосталнијим путем, те је у дјелу Тако рече Заратустра изложио на неки начин програм своје ФилозоФије. Каснији његови списи само су извршење тога програма и епохална слика радикалне критике свих друштвених одношаја и моралних појмова. С Ничеом је нестало човјека, који се осјећао позваним, да преокрене све етичке појмове. У том горостасном умном раду постало је име Ничеово веома популарно. Његова морална наука неумитна је и гврда, пуна парадокса, а његов натчовјек највећа је противност данашњим социјалним учењима. Често парадоксне његове мисли побуђивале су опгату радозналост, и налазиле симпатије ради прелијепог облика, у ком их је заодјевао. Никад се ниједан филозоф није служио са мање разлога, а опет ниједан никада није изнио толико револуционарних миели. Та еу својства мамила у његов табор особито млађи свијет. Његове идеје нашле су јаког одзива у модерном мишљењу и књижевности. Ниче је велика пикантерија наших дана: одлична и јака индивидуалност, да је узнемиривала свијет. Удес је хтио, да је он, душевни вођа данашњих т. зв. модерниста, свршио свој живот помрачена ума. Хсирабак. На страни 272. у пјесми Драг. Илића у завршном ретку пошљедње китице стоји: „А ко је сухо, а душа тврда" — треба: „Оло је сухо, а душа тврда."

САДРЖА Ј : Др. Љубомир Недић: Хрваттина у српском језику. — Пјесништво: Драгутин Ј. Илијћ: Ветру, Добротвор, Саблазни. — Приповијетке: Лазар Поповић: Септиме. — Чланци: Павле Поповић: 0 Горском Вијенцу. — Др. Лазар Томановић: Један српски крал, у Дантовој Божанској комедији. — Позив Члановима Матице Српске и свему Српском народу. — Оцјене И прикази : Милорад Ј. Митровић: Књига о љубави, приказује Милорад Павловић. — Никола С. Петровић: Оглед француске библиографије о Србилга и Хрватима приказује Јонатан. — Кроника: — Српска. — Славенска. — Читуље. — Испратк. Претплату Зоре прима вена Администрација, затим Издавачка Књижариица Лахера и Кисића у Мостару, и сви њенн повјереници. — Рукописи шаљу се Уредништву. — Поједина свеска стаје 80 хелера. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од потихредка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања по 8 хелера, а за више од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хелера биљеговине.

ШТДМНД СЕ У ШТАМПАГСКО-УМЈЕТНИЧКОМ ЗАВ0ДУ ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНПЦЕ ПАХЕРА И КИСИЋА У МОСТАРУ. 1900.