Зора

Стр. 394

3 О Р А

Бр. XI.

цајни надзор. Иза тога живио је у оскудици готово до краја живота, јер тек на неколико мјесеци пред смрт поставише га за директора позоришне школе. Островски је имао тек једно мало имањце, село Шчениково, те је на томе имању највигае живио а ту је и умро 2. јунија 1886. г. * §ио Уата од Хенрика Сенкијевића толико се чита у Француској, да је за четврт године књига доживила сто двадесет издања. * Овијех дана изашла су из штампе још нигдје нештампана писма покојнога И. С. Тургењева, што их је писао милој својој пријатељици госпођи Вијардо и осталим Француским друговима као : Флоберу, Жорж Санду, Золи, Мопасану, Тену, Ренану и т. д. Књига ова одвише је интересантна за све поштоватеље Тургењевљеве. * Примили смо на приказ Рјеате Апјтпа Ре1гоУ1са. Тисак и наклада Н. Писенбергера и Ј. Шпилмахера у Д. 'Гузли. Цијена 2 круне. * Добили смо 2аргаке Андрије Милчиновића. Загреб. Дионичка Тискара, 1900. 0 овој књизи донијећемо опширније кад и о осталим новијим издањима хрватске књижевности. * 2!ет1јоргз Нгга^зке, написали Иг. Храниловић и Д. Хирц. Властитом накладом писаца. У Загребу 1901. Тисак Антуна Шолца. Свезак 1. Техничка је израда врло лијепа. * Лав Толстој написао је нову драму Труп и чланак Тдје је корјен злу ? * Вазов, прослављени књижевник бугарски издао је засебно нову своју комедију у једном чину под натписом ВЂСтникарт, ли? У књизи је 79 страница а цијена јој 60 ст. * У октобарској свесци бугарскога часописа Мисли, написао је А. П. Стоилов једну скицу појг натписом Легендата за Крали Марко (Легенда о Краљевићу Марку). * У недјељном прилогу Шаз ЖагоЗа, што излази у Прагу, од 11. октобра о. г. налази се литерарна цртица Јана Трештика са насловом СЂетозар Ћоропић, херцеговачки приповједач. * Хенрик Сјенкијекић дао је своје књижевне радове варшавској Фирми Гебентера и Волфа за 70.000 рубаља. Издавач има право на њих за 20 година. * Изашао је први број Ћо^од 8гјеИа слободна смотра Младе Хрватске за друштвени и културни

живот са одабраном садржином. Издаје Милан Марјановић а излази двапут мјесечно. Цијена 12 круна. * Примили смо на приказ књижицу: ЗеГјаске га<1гиде што је издао „ргоппеа1е1јш осШог га озшуапје Еа1&18епоУ1ћ га^га^а". Цијена 20 новчића. Сшраха * У Берлину почеће излазити збирка Модерни есеји за улгјетност и литературу под уредништвом дра Ханса Ландсберга. У првој свесци биће ови радови: Фридрих Ниче од дра Паула Ернста; Маиггсе МаеигИпк од дра Паула Бојнстајна, Јозеф Каинц од Фердинанда Грегори; Херман Судерман оп, дра Ханса Ландсберга. Свакој свесци је цијена 50 Фенига. * ЛудЂиг Љкобопски. У тридесет трећој години свога живота, у добу и најљепшег, и највећег свог литерарног стварања, испустио је своју племениту, пјесничку душу Лудвиг Јакобовски, један од врло даровитих модерних њемачких књижевника. Подлегао је тиФусу послије боловања од недјеље дана 2. децембра (19. нов.) т. г. у Берлину. Дубоком моралном збиљом одликују се његови романи: Бертер ЈеЂрејин, Локи, Роман једног Бога, Будала Дијаб и многи други. Издао је неколико збирака својих пјесама; у Рекламовој универз. библиотеци изашла је ту скоро једна његова драма у једном чину: Рад; приредио је неколико свешчица пјесама за народ (10 пФенига свеска); био је сарадник многих књижевних листова и часописа и уредник ваљаног литерарног часописа ДруштЂО а и наша Зора ту скоро донијела је једну његову причицу. Кад је прошле године била оно прослава стопедесетогодишњице Гетеовог рођендана и кад је он у Литерарном еху изнио своје мишљење о Гетеовим дјелима, да су само нека и нека дјела Гетеова вриједна читања данас, а многа, пак, да су била вриједјела само онда, кад је тај свјетски пјесник живио, — онда је он био предметом врло великих напада, што омаловажава дјела онога, којим се поноси не само њемачки народ, него у опште цио свијет. — Лака му земља! * Из заоставштине Алфонза Доде издаје Фламарион једну његову причу са илустрацијама. * Талијански министар просвјете одредио је награду од 3000 лира за најбоље драмско дјело које би се одиграло на којој позорници у унутрашњости.

СА ДРЖА Ј : Матица Српска. (Поводом одлуке Главне Скупштине Матичине од 31. августа 1900.) Дан. А Живаљевић. — Пјесништво: Алекса Шантић: Из Тртне. — Приповијетке: Алекса Шантић: Друг — Антон Чехов: Винт, превео Веља Миросављевић. — Чланци: Слободан Јовановић: Три НушиђеЂа комада. — Мабат <1е 81;ае1: Тете и Шилер превео Јован Дучић. — Писма: Биоградско Позориште, пише Пера С. Талетов. — Сутон Иве Војновића, пише: аск. — Оцјене и-прикази: Поезија и музика српског народа, приказује Јасдпев. — Кроника: — Српска. — СлаЂенска. — Страна. Претплату Зоре прима њена Администрација, затим Ивдавачка Књижариица Пахера и Кисића у Мостару, и сви њени повјереници. — Рукописи шаљу ее Уредништву. — Поједина свеска стаје 80 хелера. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од петитредка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања по 8 хелера, а за више од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хелера биљеговине.

ШТАМПА СВ У ШТАМЦАРСКО-УМЈЕТНИЧКОМ ЗАВОДУ ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕРА II КИСЈЈЋА У М0СТАРУ. 190$.