Зора

Стр. 154

3 0 Р А

Бр. III. и IV.

. Слобехска * У 17. броју Слапјанског Ђјека а уз пријевод прпповијетке покојнога Свет. Ранковића, преводилац г. А. Ил.ински написао је неколико редака о досадашњој српској нриповијеци. Он вели, да су наши приповједачи највише бјежали на село, сељака српскога окизали у звијезде и престављали га онаквога какав у истини није. У томе идеализирању, претјеривању, Иљински види узрок, што досадања српска литература није дала дјела свјетскога гласа (као руска и пољска). А Ранковићеву причу назива једном од „првих ласта" која наговијештава као неки препорођај у српској приповијеци. — По свему овоме, што наведосмо, види се, да писац слабо познаје српску приповијетку. Јер ако ћемо назвати Ранковићеву сличицу прЂом ластом онда како да назовемо Лазаревићеве приповијетке, које су и истинитије и вјерније и много, много љепше. Па шта да кажемо за многе приповијетке Глишићеве, па Матавуљеве, па покојнога Ике Вукићевића? Једини Јанко што се искључиво бавио прпповијетком са села, али није истина да је и он (осим неколико изузетака) претјеривао. Он је највјернији сликар сељака и у радости и у жалости и такођер далеко јачи и бољи од Ранковића. И пријекор г. Иљинскога једино би могао важити за многобројне Јанкове подражаваоце, али њих и ми не рачунамо у приповједаче. А што српски приповједачи нијесу много познати ван граница своје отаџбине није због њихове претјераности или неистинитости, него због нечега другога. Та его и славни Шјенкијевић није се на страни прославио својим истинитим и непретјераним приповијеткама и романима из пољскога живота, него романом 0г<о уа/Ив. * Познати пријатељ Срба, а одлични књижевник руски П. А. Кулаковски пише сада велику студију о Његошу. Ово је трећи књижевник руски, који упознаје браћу Русе са нашим највећим пјесником. Прије њега издали су своје књиге Лавров и Ровински. Дјело Кулаковскога не ће ући у штампу још за неколико мјесеци. * Н. А. Љејкин , издао је, у новије доба, неколико својих књига. Натписи су: Первае шаги, роман, Христова невЂста, роман, В ђ ожиданш насл-вства, роман, Рожд е нст венскј е раскази. — Ведри хумор, простота причања, занимљивост Фабуле, то су главне одлике овога зна.менитога рускога књижевника. Зато га и убрајају међу прве љубимце читалачке публике. * Истом је изашло из пгтампе седмо издање дјела покојнога пјесника А. Н. Мајкова. У четири повеће свеке сабрано је све, што је Мајков написао, па и оно шго није, за живота његова, посебно оштампано. * А. П. Лопухин почео је издавати своје велико дјело Исторјн христјанскои церкви. Дјело је подијелио у два дијела: Истор1Н инославнога

Запада, и Истор1н православнаго Востока. До сад је изишао само први дио. * Ф. Рол^ер написао је роман из сеоскога живота, у три дијела, под натписом: П одћ разнами Флагами. — Роман је лијеп и занимљив. * Из посмрчади знаменитога приповиједача Д. В. Григоровића, Њипа, у 1. и 2. броју својих литерарних приложака, доноси пугопис Ђенеција. * И. Н. Потапенко штампа у Њива свој најновијп роман На свои страхљ. * ЖагоЛте ШиГпу доносе у 41 свом броју пријевод Ћипикове приче Алилуја. Ова је прича изишла у 10. свесци Мале Библиотеке. * У Загребу је почео да излази нов часопис под уредништвом Отона Крауса а са натписом Око. Часопис ће излазити 24 пута у години у потребним размацима. Цијена је свесци 20 хелера а може се добити у свакој књижари. У својој уводној ријечи каже уредник на завршетку: „У кратко ћу изразити свој такозвани програм: борити се за праведност и против корупцији у свакој Форми, избјегавати фразе али зато и отворено рећи своје, без обзира на то, да ли кога предобивам или вријеђам." У овом броју налази се доста примједаба колико о неким политичким листовима и личностима, толико о неким културним установама и књижевним појавама. * Хенрик Шјенкијетк написао је нов роман, који се зове Собијески. За право пријевода тог романа на енглески језик добио је 400 хиљада динара. Дакле, ако је то истина, добиће за тај роман, рачунајући до сад добивени хонорар, више од 1 милијона динара. Сшраха * Јјез УадаЂопЛз, зове се збирка прича Максилш Горког, која је недавно изашла на Француском језику у пријеводу Г. Ивана Страника. Преводилац је уз ове приче додао и опширну биграфију пишчеву у виду предговора, која је јако заинтересовала публику, јер је у њој на веома вјешт начнн оцртан досадањи номадни живот аутора Томе Гордјејева. * Академик и пјесник Француски АпЛге ТкеиггеГ скупио је своје успомене из Бургоњске, Турене и Париза, а из доба кад још бјеше чиновником, под натписом Јоигз А'е1е. И ови радовп носе печат њежности, љупкости и лакоће, због којих је Тћеипе1 постао чувен и омиљен у француској публици. * Диалози МгскеГ-а Ргоутз-а, од којих је већи дио излазио у Јоита1-у, угледали су свијета под опћим именом: Хез РаззГоппеМез, а у Олендорфовом издању. Овп дијалози, написани, по Сур- овим начину, одликују се лијепим париским есприом, и ако доста слободним, тако да врло често прелази у праву пикантерију. Но ипак ова књига није само забавна лектира, јер се писац на много мјеста истакао као фин посматрач париских кругова.