Зора

Стр. 340

3 0 Р А

Бр. VIII. и IX.

приповијетке: Први БоЖаћ на мору, Поварета, Водене силе, Пилипенда и Амин. — Календар је практично уређена књига оа многим оликама и описима главних догађаја 1901. * Др. Манојло Смиљанић, биоградски гимназијски проФесор, држао је на хамбуршком конгресу природњака и љекара предавање о траговима отмиде и куповине дјевојака у српском народу. Предавање је примљено са особитим допадањем и биће засебно штампано на њемачком језику. * Примили смо овај позив на претплату: Научни преглед ће се звати научни журнал, који ће од 1. јануара идуће године почети излазити у Биограду. Овај журнал излазиће на финој хартији и новим словима сваких 15 дана, у свескама од 8 до 10 штампаних табака великога Формата као велики Француски и руски научни журнали. Доносиће научне и популарно научне чланке из природних наука, економпје, историје, философије, социологије, умјетности и т. д. Једном ријечи, лист ће бити потпун пријеглед научног, друштвеног и литерарног живота код нас и на страни. Нарочито ће његовати лијепу оригиналну књижевност од српских писаца, а од пријевода само најбоља дјела. На листу ће радити први српски научници и књижевници. Опширнији програм овог великог журнала објавићемо кроз кратко врнјеме. За сад је адреса овога листа: Уредништву Научног Прегледа, Биоград. * Сокољанин (Димитрије Глигорић) дао је у штампу збирку својих пјесама, које ће кроз кратко вријеме угледати свијета. Оокољанин се до сада јављао само у књижевним лиетовима, а сада ће први пут изаћи са збирком својих пјесама. * Из сарајевског Гласника земаљског музеја посебно су оштампани записи проф. Миленка Вукићевића Из старчх Србуља (са 21 сликом). * Миле Војводић писац Тазгопора безазлена свијета, с црногорских посједака, пружио је и нову своју књижицу Чему поп Капа не смије по ноћи ни на праг од куће. (Биоград, Милош Велики — Штампарија Бојовића и Мићића 1891,-16. стр. 48.) Књижица, и ако јој је дат облик приповијетке, има своју политичку тенденцију. * Као што дознајемо, књижара Велимира Валожића штампаће у својој наклади три приповијетке

Радоја Домановића: Вођа, КраљелиЂ Марко по други пут лгећу Србима и Данга.

Сшраха * У Роменвилу, предграђу Париза, откривен је прије кратког времена, споменик Пол-де-Коку, који и до данас има много читалаца у Француској и изван ње. Ако икоји писац, овај се без сумње може пожалити да је неправедно оклеветан. Романи се његови сматрали, а сматрају се и дан дањи, као неморални, дочим је тенденција њихова најморалнија; врлина у њима свагда побјеђује, а порок се казни и и исмијева и то на врло добродушан начин. Смијех Пол-де Кока, скроман и весео, упућен је не толико противу крупних порока, колико противу ситних људских слабости, као што су: варошанска гордељивост, таштина, надувено самољубље, скаредност, занесеност и т. д. Мало несташније сцене, које се на.чазе у његовим романима, толико су безазлене, управо смијешне, да никако нису у стању одвести Фантазију на каљав пут. Добродушни смијех Пол-де Кока није кадар никога покварити. То није порнограФИЈа, но просто шала, који пут малко и претјерана, но ипак само шала. И стога би било врло неправедно убрајати Пол-де-Кока у писце -порнограФе; он нема ннчег заједничког ни са мрачним реализмом Золиним, ни са мемирираним цинизмом Катила Мандеса, ни са умјетничком, но чувственом маниром пера Мопасанова. Напротив, према карактеру свога утицања на читатеље, Пол -де-Кока би прије требало сматрати за моралног писца. У остилом, зар би му иначе и дизалп статуу у Роменвилу ?... Бељински, коме се веома допадао добродушни хумор Француског писца, завршује свој реферат о једном спису де Коковом ријечима: „Мили, Славни Пол-де-Кок!" — кс—• * 14 (27.) октобра умр'о је у Белој Цркви Фрнц Грајнер преводилац Бранкових пјесама на њемачки, које су штампане у неким војвођанским листовима. Неколико од тих пријевода донијело је у прошлим течајевима Бранково коло из којих се види како је Грајнер умио да се уживи у оригинал и како вјерно и неусиљено да репродукује на свом језику.

САДРЖАЈ: Јован Протић: Шта да читамо. — Пјесништво: Јелена Јов. Димитријевић: Мртва љубав. — Приповијетке : "Борђе А. Чокорило: Крај Кошепе. — Ђуро Ј. Димовић: Нојеви синови, Фантазија. Ггап Сапкаг: Путовање Николе Никика, превео Милош Ивковић. — Чланци: Павле Поповић: 0 Горском Вијенцу (свршетак). — Оцјене и прикази: Ватра,ролшн Габријела д' Анунција, приказује Јов. М. Јовановић. — Др. Ђорђе Дера: Аграрни покрети у старом Ргшу с особитим обзиром на данашие наше пољоприпредне прнлике, приказује Милан ЂуковиК. — Милан Андрић: Слике из лгог албума. — Горски Вијенац. Владике црногорског Петра Петровика Његоша. — ПеЂег сИе МопГепедгтег. — Позориште. — Хронина: Српска. Страна_ Нретплату Зоре прима њена Администрапија, затим Издавачка Књижариица Пахера и Еисића у Мостару, и сви њени повјереници. Рукописи шаљу се Уредништву. — Поједина свеска стаје 80 хелера. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од петит-редка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања по 8 хелера, а за више од три пута, као и за огласе на чптавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хелера биљеговине. ШТДМПА СЕ У ШТАМПАРСКО-УМЈЕТНИЧКОМ ЗАВ0ДУ ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕРА И КИСИЋА У МОСТАРУ. 1901.