Зора

Стр. 372

3 0 Р А

Бр. X.

Горски Бијенац на мађарски, који ће изаћи у мађарској библиотеци за народ. * О Горском Вијенцу што га је написао наш сарадник г. Павле Поповић доноси Глас Црногорца критички преглед и између осталог вели: „Ово је радња г. проФ. Павла Поповића из Биограда, која је почела ивлазити у мостарској Зори још прошле године, а довршена је тек у пошљедњој овогодишњој свесци овог ваљаног листа, те у засебној књизи одштампана, као што је и заслуживала. Јер је то књига, која чини част српској књижевности — најљепша и најсавјеснија радња на пољу српске књижевне критике, што ми знамо. Кад се види колико је писац труда уложио у овој радњи, тек се тада може схватити велика љубав, којом је на њој радио: и само та велика љубав може да нам протумачи ону силу финог опажања и анализирања најинтимнијих мотива, најнезнатнијих појава до јединства цјелине. Горски Вијгнац је и до сада заузимао прво мјесто у нашој књижевности: учени су му се дивили а народ је из њега читава мјеста на памет знао и у обичном животу цитирао гдје треба; али сада знамо и за што се дивимо Гор. Вијенцу и за што га народ на изуст зна. Ону унутрашњу вриједност Гор. Вијенца , оне љепоте његове, које смо ми само осјећали, г. Поповић нам их је показао једну по једну и у једној цјелини, растумачио и расвијетлио; и одсле ћемо са већом насладом читати ово дјело Владичино. Г. Решетар је први уложио озбиљног научног труда у коментирању Гор. Вијенца а г. Поповић критички је оцијенио и анализирао са умјетничког гледишта његову садржину и облик — обојица са сјајним успјехом. Нема сумње да ће се њихови радови другим нашим младим силама и даље развијати, али ће они остати полазне тачке сваког даљег научног и умјетничког проучавања и тумачења Гор. Вијенца — кано ти радови од трајне вриједности." * Српска Књижевна Задруга, у спомен педесетогодишњице Његошеве смрти приређује ново критичко издање Шћеиана Малога а у редакцији Др. Милана Решетара. Издањем Шћеиана Малога Задруга тиме подсјећа не само на педесетогодишњицу смрти Његошеве, него и на педесетогодишњицу самог тог дјела, јер је Шкеиан Мали штампан 1851 год. у Загребу, и ако га је пјесник написао још 1847 год. Други пут штампан је у Панчеву.

• * На Никољ-дан ове године и Матица Српска у Новом Саду држи свечану сједницу у спомен педесетогодишњице Његошеве смрти, а том. приликом проф» А. Сандић говори о Његошу. * Српска академска омладина у Петрограду прославила је на најсвечанији начин педесетогодишњицу од дана смрти владике Рада. У казанском Сабору свршила се изјутра панихида, а у вече у Слав. Добротворном Друштву била је свечана сједница, у којој је предсједник омладине држао говор о овом великом пјеснику и државнику српском. * Г. Иван Николик, који је превео многе српске народне пјесме на талијански, превео је и Његошев Горски Вијенац и то тачно и вјерно. Књига "ће изићи у Задру. * Књиокевнп Лист доноси да је Мило С. Врбица поводом педесетогодишњице Његошеве израдио по умјетничкој слици Вез-а портре слављеников у врло лијепој изради. Да би по малу цијену могла ову слику имати свака српска кућа то је слика послата у једну чувену ческу хромолитографску радњу да се репродукује. * Издавачка књижарница Пахера и Кисића у Мостару издала је и другу серију поштанских карата са Његошевом сликом и оригиналним потписом. Цијена је карти 10 потура. * У данашњем броју доносимо као прилог Зори лијепо израђену слику са оригиналним потписом Владике Рада. Слика је израђена по познатој фотографији Његошевој. * ^ Радујемо се што смо били у стању да донесемо први дио чланка Петар II. Петровић Његош и начело народности у ког је нарочито за ову свеску Зоре написао наш поштовани сарадник, Г. Др. Лазар Томановић, а жалимо што то нијесмо могли учинити са другим му дијелом. Ур. Испрашк: У овом броју поткрала се случајно једна крупна и смијешна штампарска погрјешка на стр. 363. под натписом Његош и Црногорац стоји алегорија мјесто анегдот&. — На истој страни, у 16. реду озго, а у другом ступцу стоји УБредник мјесто учредник.

САДРЖАЈ: Марко Цар: У пјеснико-в вијенац (О 50-тој обљетници Његошеве смрти). — Пјесништво: Алекса Шантић: Било једно молгче Црногорче... (алегорија). — Светислав Стефановић: Његошу, о педесетогодишњици његове смрти (алегорија). — Чланци: Др. Ј1. Томановић: Петар II. Петровић Његош и начело народности. — Др. Милан Шевић: 0 Лучи Микрокозма. — Светислав СтеФановић: Његошев Шћепан Мали, (кратка скица). — Никола Симић: 0 језику Петра II. Петровића Његоша. — Једна почетничка пјесма Његошева. — Приповијетке: Његош и Црногорац, (анегдота). — Штампа о Његошевој прослави. — Гмљегике. Претплату Зоре прима н>ена Администрапија, затим Издавачка Књижарница Пахера и Кисића у Мостару, и сви њени повјереници. Рукоииси шаљу се Уредништву. — Поједина свеска стаје 80 хелера. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од петит-редка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања по 8 хелера, а за више од три пута, као и ва огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашаваља урачунава се 60 хелвра биљеговине. ШТАМПД СЕ У ШТАМПАРСКО-УМЈБТНИЧКОМ ЗАВОДУ ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНИЦБ ПАХЕРА И КИСИЂА У МОСТАРУ. 1901.