Зора

Стр. 436

3 0 Р А

Бр. XI. и XII.

Светислав Ст. Предић. Уредништво Воре са највећим повјерењем препоручује ово ново подузеће младога кола, које својим радом улази у литературу да приложи свој дио и које ће као ново одјелење књижевне наше војске да часно врши свој позив. * Друштво за огпите осигурање, Србија предало је Српској Краљевској Академији суму од четири хиљаде динара у сребру, да је изда као награду ономе писцу, који буде израдио најбоље дјело о ЈсиЂоту и Ђладатни пок. краља Милана. Српска Краљ, Академија позива овим све оне књижевне раднике, који желе добити ову награду, да изволе своје рукописе послати предсједништву академијину најдаље до 15. јуна 1906 г., како би се на дан 10. августа 1906. године могло објавити коме је награда досуђена. * Из Летописа Матице Српске прештампана је расправа Јов. Н. Томића: Цртице из историје сенских ускока. У Новом Саду, штампарија српске књижарнице Браће М. Поповића. 1901. Књига је обиљежена са бројем I. а изиоси 50 страна велике осмине. * У АгсЈт-у /аг ЛатзсЋв РМШодге изнаша по СГогга саЛиГе (1е11 апИсМаагта е<1 аидизНвагта /атгдИа Сотпепа М. Решетар, да је "Биво франа Гундулића имао надимак Мачића, и да се изгубила једна његова пјесма о паду царске византијске династије Комнена. * Расправу епископа дра НикоДима Милаша: Рим окауполичка пропаганда, њезин почета.к и садашње урсђење превео је на бугарски П. Иванов. Пријевод је изишао у Софији. * Изишла је из штампе нова књига Чикино дете приповијетка Тадије П. Костића. Приповијетка је почела излазити у Градини али је престанком листа и она преКинута.. Књига износи 9 шта.мпаних табака а цијена јој је 1 динар. * У трговини Јевте М. Павловића и компаније у Биограду може се добити дјело: 1*е Воуаите <1е ЗегЂГе. Е1иде <Г Шв1о1ге (НрЈотаИдие е! (1е ВгоН т1егпа1мгаа1, написао др. Вој. В. Рашић. У огласу ове књиге вели се да је дјело на париском правном Факултету добило највећу оцјену, оно систематски износи цјелокупну нашу политичку историју и брани српске интересе пред страним свијетом. Издање је укусно на великој осмини и износи 47 штампаних табака. Цијена је 20 динара у злату.

* 0 Дунаку зваће се студија из међународног јавног права која ће скоро ући у штампу и која ће изнијети около 20 штампаних табака. Писац је ове студије др. Вој. В. Рашић. За претплатнике је цијена 3 динара. * Поред Слободе, што излази у Сан-Франциску, покренули су Срби још један свој лист у Америци са насловом Србин. Лист излази у Питсаургу под уредништвом Митра Шабана. * ПроФ. Никола Андрић читао је у Југославенској Академији Знаности и Умјетности у Загребу своју расправу о старом српском књижевнику ПаЂлу Саларићу. Расправа ће изићи у Академијином издању. Слобгхска * Д. и И. Тихомиров издао је књижиду О окиЂоту Д. В. Гогоља и о његоЂим бесмртним дјелима. Ова је књига добро дошла управо сада, кад се читава Русија спрема да учини педесетогодишњи помен од смрти великога писца. Осим тога она је дјело познатијега књижевника, те јој у вриједност ни сумњати не треба. * Руски пјесник, критичар, новинар и педагог Петар Исаијевић Вајнберг, славио је 15. децембра педесетогодишњицу свога књижевнога рада. У првим данима своје младости он се посветио литератури. У првом периоду свога књижевнога рада, око 20 година, он је радио као новинар, штампајући преведене и оригиналне пјесме, критике, рецензије, Затим при крају 60-тих година почиње педагошка дјелатност. Као преводилац и познавалац европске литературе он заузима једно од највиднијих мјеета у руској књижевности. Књижевник је још познат као изврстан преводилац Гетеа, Шилера иХајнеа на руски језик а осим тога писао је и сам пјесме и био професор историје њемачке књижевности. Његова се предавања одликују великим познавањем ствари. Исправка: У Његошевој свесци а у чланку: О „Лучи микрокозма" поткрало се неколико штампарских грјешака које кваре смисао. Тако на стр. 354 ред 5 мјесто подавити треба подавати; у 16 реду мјесто прошлост треба пропаст-, у реду 28 мјесто: Он је то изрекао и натписом одмах у првој строфи треба и натписом и одмах у првој строфи а у 31 реду мјесто микрокозма треба лшкрокозма.

САДРЖАЈ: Душан Јакшић: Архимандрит Јован Рајић. — Пјесништво: Алекса Шантић: О, куда стремиш моја окељо лака. — Приповијетке : Свет. Ћоровић: Заборављена кука. — В. М. Гаршин: Четир дана, превео Веља Миросављевић. — - Чланци: М. О: Десиотова унука, пошљедња краљица босанска. — Др. Јован Скерлић: Поглед на политичку и социјалну француску поезију оо 1830 до 1848. — Светислав СтеФановић: На раскрсници. — Милан Ћуковић: Неколико ријечи о свеопкељ1 свјетском језику. — Р. И. Сементковски: Ријеч двије о млађим писцима, превео X. X. — Д. В. Григоровичт,: Тургењев, превела Вукосава Ћуковић. — Оцјене И прикази: КраљешЛ Марко по други пут међу Србилш , од Радоја М. Домановића, приказује Јован Протић. — Пјесме Дим. Глигорића (Сокољанина). — М/егке Лез Ра1г1агскеп уоп Ви1$аггеп ЕиШутгив и Аи$ Аег рапедуггзскеп 1.Шега1нг Лег 8иЛ$1аиеп уоп Е ш И КаЈиггпаск;, приказује Стеван Жакула. — Из историје Црне Горе, дшије распраЂе, Цетињски Владика Висарион (1685—1692), Вадње вене и Истрага Потурица у Црној Гори, од Јов. Н. Томића, приказао Михајло Ј. Ђорђевић. — Позориште. — Хроника: Српска. Словенска. Претплату Зоре прима љена Администрација, затим Издавачка Књижарница Пахера и Кисића у Мостару, и сви њени повјерениди. Рукописи шаљу со Уредништву. — Поједина свеска стаје 80 хелера. — Прпма трговачке п друге огласе, рачунајући од петит-редка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања по 8 хелера, а за више од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтинијо. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хелера биљеговине, ШТАМПА СВ У ШТАМПАРСК0-УМЈВТНИЧК0М ЗДВ0ДУ ИЗДАВАЧКБ КЉИЖАРНИЦЕ НАХВРА И КИСИЂА У МОСТДРУ. 1901.