Извештаји Кола српских сестара : за 1927 годину

е 33

и обновљено 1. јуна 1917. г. Но, и тада, због непотпуне управе, напредак одбора ишао је врло споро, све до 5. фебруара ове године, када је попуњена управа предузела озбиљан рад.

(Са дубоким осећањем и схватањем своје дужности Одбор ће се трудити до пожртвовања, да одговара свим тачкама друштвених правила. Материјално помажемо свуда где год се може помоћи. Тако, за ускршње празнике, обдарили смо једну сироту жену са двоје нејаке деце прилогом од 100 дин. Једнога инвалида помогли смо и ми прилогом од 20 дин. да би се из болнице могао вратити својој кући: А помагаћемо и даље колико нам наше новчане прилике буду дозволиле.

За непуну годину дана одржале смо две скупштине и шест одборских седница. Чланице се са великим интересовањем јављају свакога дана. Давале смо једно успело матине а приредићемо још које у току ове сезоне.

Надамо се, да ће у наредном извештају бити забележен много значајнији наш рад.

(Стање наше за сада сиромашне благајне износи свега 2643: —— дин.

Секретар Председница Ангелина П. Пешића. Ангелина Манојловића,

Коло Срп. Сестара ВРШАЦ (Банат)

Нашим радом у години 1927/1928, у духу традиције К. С. С. и ми у Вршцу напредујемо из године у години трудећи се да што више користимо своме грађанству односно бедницима и сиротињи. Савесно се бринуло о потпомагању сиротих ученика, Руса, инвалида и појединих установа, а најглавнији рад кретао се око издржавања ђачке трпезе. Одборкиње су не само вредно радиле, скупљале прилоге, продавале срећке-цвеће, потпомагале су и материјално Коло, приређивале су чајанке, радиле су ручни рад за томболу о свом трошку, саме су шиле хаљине за поклон о Божићу за сиромашну школску децу а од добивеног прихода се Коло материјално помагало.

Коло Срп. Сестара је на предлог председнице купљењем прилога основало ђачку трпезу у којој су просечно 42 детета дневно добијала ручак. Највише труда и пажње је уложено за трпезу. Било је доста тешко и критично почети, пошто нисмо имали ни средстава за издржавање нити посуђа. Трудом и чврстом вољом одборкиња, председнице, на чији предлог је и основана, и потпредседнице добили смо најнужније посуђе и прикупили новац за издржавање. Оснивање и отварање ђачке трпезе је у овогодишњем раду К. С. С. најхуманији рад, по речима Исуса Христа „највеће је доброчинство гладнога нахранити“. У овој нашој скромној трпези хране се деца, чији су очеви дали своје животе за ову земљу, ратна сирочад и она деца која немају родитеље или су јако сиромашног стања. Храну која се за сад састојала само из ручка, уживали су само ђаци основних школа. Одборкиње су се агилно и одушевљено заузеле, купиле и саме давале прилоге, да би се могла отворити трпеза и Богу хвала 1. децембра