Извештаји Кола српских сестара : за 1927 годину

44 а

Коло Срп. Сестара ЂАКОВИЦА (Црна Гора)

Стицајам прилика, наш је труд ове године већином био упућен опстанку Женске Занатске Школе, у којој има само девет редовних ученица.

Благодарећи Главном Одбору Кола Срп. Сестара у Београду, примљена је за питомицу Више Радн. Шкоке наша ученица, ратно _ сироче Лепка Ристићева, којој је овај Одбор дао трошак до Београда, а вредне управне чланице исту спремиле с вешом и оделом.

31 децембра 1927 год. управитељица Женске Занатске Школе спремила је забаву уз помоћ нашег Одбора, па је од истог 1800 дин. подељено на девет ученица исте школе.

Наш Одбор током године спремио је само једну забаву. На 10 сиромашних породица дале смо помоћ од 1000 дин.

Љубици Недељковић приликом удаје дали смо 300 дин. Павлу Милетићу, приликом смрти његове кћери дали смо 150 дин.

Друштво је продавало Ђурђевски цветак, многим хуманим друпштвима продавало је опеке, лутријске лозове, распродало 100 комада календара »Вардар«.

Дале смо парастос умрлим члановима, добротворима и утемељачима 11 јуна, а 21. септембра прославили нашу славу Малу Госпођу.

Чланица имамо 58.

з Шаљемо редовно члански улог Колу Срп. Сестара у Београду и Женском Народном Савезу, чланови смо Удружења породица поги-

нулих официра у рату. Ме права.

Коло Срп. Сестара ЂЕВЂЕЛИЈА

Као сваке године, тако и ове Одбор Кола Српских Сестара продужио је рад око васпитања женске деце и рад у Раденичкој Школи.

И ако Одбор има велике тешкоће и материјалне неприлике, ипак, благодароћи неуморном раду бив. председнице г-ђе Загорке Х. Којчевић, г-ђе Параскеве Аранђеловић и г-це Десанке Марјановићеве учитељица рада, школа је последње године показала много бољи успех него раније. Овај усџех подигао је морални углед школе и Друштва, а много је томе допринео и Главни Одбор примајући на школовање као своју питомицу једну нашу ученицу.

Одбор је ове године помогао сиротињу са 900 дин. Оденуо о Видов-дану једну сиромашну ученицу из основне школе. Послао 600 дин. за гладне и 500. дин. Одбору за подизање споменика палим војницима на Велики петак 1915 год. на Струмишкој станици. Славио своју славу Малу Госпојину и том приликом приредио парастос својим умрлим добротворима и улемељачима. Присуствао парастосу пок. г-ђи Стојанки Наумовићки бив. учитељици у Ђевђелији и уписао је за утемељача, јер је била неуморна и агилна чланица Кола.

Продавао Видовдански божур у корист Друштва Књегиње Љубице и Ђурђевски цветак у корист своје касе. Прикупљао добровољне прилоге за Црвени Крст у Ђевђелији продавајући државне тробојке.