Извештај Истражног одбора Народној скупштини поводом извршног извиђаја по делу оптужбе кабинета Јована Авакумовића

А тако исто не стоји његова одбрана, даје он надлежан да се умеша у радњу глав. бирачких одбора, што су ови наредили накнадне изборе у неким општинама. По ча. 80 изборног закона глав. бирачки одбор пма право наређивати избор накнадни у оним општинама где исти није извршен, ито је његово пскључиво право, и не г. министра унутрашњих дела, који није имао пикакво уставно право да законска права глав. бирачких одбора ограничава, њих растерује и акта одузима. Но и ово оптужени министар, само јеу оним изборним окрузима предузимао, где су опозициони посланици изабрани, као што је то било у рудничком и књажевачком округу; међу тим из депеше начелника округа подринског од 3 Марта тек. године, види се, да је у подринском округу исти министар довволио накнадни избор, који је глав. бирачки одбор одредио само зато, да тим путем повећа број посланика владиних присталица.

У колико је непстанита одбрана оптуженога г. Рибарца, изјављена пред Народном Окупштином и на саслушању код истражног скупштинског одбора, да није послао из београдске министарске штације две нотице 27 Фебруара тек. године начелнику округа књажевачког, да саопшти председнику глав. бирачког одбора за тај округ, г. ЖАивановићу, да пошто по то поништи изборе народних посланика, види се из ових Факата: што је сведок, г. Андра Тодоровић, телеграфиста, у београдској министарској штацији, који је оног дана био дежурни и исте нотице послао, на протоколу под Бр. 5%, то посведочио, као и да му је такве нотице доносио послужитељ са потписом или без потписа оптуженог министра; што је сведок г. Стеван Попадић, телеграфиста у књажевачкој штацији, који је истог дана био дежурни, на протоколу под Бр. 116 посведочио, да је истог дана, примио ове две исте нотице из београдске министарске штације за начелника окружног, као и да их је он са пантљике телеграфске и превео; што су вештаци: г. г. Коста Кондић старешина министарске телеграфске штације, Аранђел Петровић и Андра Аголић, телеграфисте, на протокулу вештачења под Бр. 168 изјавили, да су исте нотице верно преведене са папирних пантљика, за које књажевачка телеграфска станица, актом од 17 Јула 1893 год. Бр. #69 тврди да су њене и да су истините, као и да се налазе у средини депеша приватних, OTкуцаних на две пантљике, које нигде нису прекинуте, тако да искључују сваку могућност Фалзификовања, а за ове папирне пантљике тврди поштанско-телеграфска станица у Књажевцу, актом од 17 Јула 1893 год. Бр. #19, да су заиста њене оригиналне, и што је последица таког изданог налога г. Живану Нивановићу била та, да је он као председник бирачког одбора одвојио мнење да се изабраним посланицима за тај округ не издају пуномоћства.

Све ово види се из ових под у, четрнаест прилога, а прилажу се и два комада ориђиналних папирних пантљика телеграфске станице кважевачке.

Из овог излази да овде постоји повреда чл. 92. Устава, што се тврди свима напред наведеним доказима. Ова је кривица предвиђена чл. 2. тач.2.и 9., а казни се по чл. 8. закона о министарској одговорности.

Х1. ДЕЛО: . Повреда члана 10. Устава.

Оптужени г. Јован Авакумовић, бив. председник министарства, са својим друговима, дозволио је да скупштина сазвана за 25 марта тек. год., решава и ако у њој није било на окупу довољно посланика за решавање, па чак су и према потписали указ гл. краљевских намесника од 3! марта тек. године, штампан у 69 броју „Српских Новина“, којим отварају Скупштину, тако састављену. По чл. 110. Устава Скупштина може тек онда решавати, кад у Скупштини на окупу има преко половине један посланик више од целокупног броја посланика кога је државни одбор одредио за целу земљу у смислу члана 80. Устава. Из акта Народне Скупштине од 29 тек. месеца под Бр. 708. види се, да целокупан број посланика на целу земљу кога је државни одбор одредио износи 134. На тај