Извештај Истражног одбора Народној скупштини поводом извршног извиђаја по делу оптужбе кабинета Јована Авакумовића

18

а, да је тврђење Државног Савета о незаконитости ових бирачких одбора, сама незаконитост ;

6, да су ови бирачки одбори састављени по правилима министра унутрашњих дела, која су црпела своју снагу и моћ из самог закона о општинама, били тотпуно и једино законити бирачки одбори; и

в, да је, према томе, и гласање, које је пред њима вршено и ресултат, који су ови бирачки одбори одлучили и објавили, правилан и потпуно законит.

Аво се баш жели констатовали: који су од ових бирачких одбора били незаконити: да ли онај, који је општински суд оовнанио 17. новембра бр. 11.882, и који Државни Савет узима у заштиту, или овај други, који је правилно, у реду и миру и свршио посао па збору ваведењском, онда је то онај бирачки одбор, који је општински суд обзнанио.

То је поуздано, то је истина.

У правилима министра унутрашњих дела од 27. новембра. 1889. год. Пбр. 17.178. а која бу важила као закон за ошшт. суд онога дана (13. пр. м.) кад је збор сазват, има један одељак који овако гласи:

„Председник главног биралког одбора, председници бирачкиг одбора, као и свњ чланови бирачкиг одбора увек ће се у огласу којим се збор сазива поименце означити.

А органи ошитинског суда, који су 13. пр. м. публиковали сазив збора, нису то учинили у том оглабу за сазив збора. Они су тога дана само сазвали збор под ор. 11.304, а председнике и чланове главног и осталих бирачких одбора објавили су касније —_ 17. пр. м. бр. 11.882., као што је већ поменуто.

Даље у правилима од 1589. год. има још један одељак који овако гласи.

„ У главном бирачком одбору тпредседаваће увек председник општ. суда, кад год није у питању било његов избор, било каква ствар, која се њега лично тиче,“

Збору савватом за 21. пр. м. било је стављено на решење питање о положају председника општинског суда, дакле, „ствар која се њега лично тиче.“

По правилима, која су важила тога дана, кад је од стране ошштинског суда извршена публикација састава бирачких одбора њихових председника а то се ве пориче — председник општине београдске — није могао тредседавати главном би= рачком одбору. Но то није сметало ни њему самоме, ни његовим друговима, да та наместе и објаве као председника главног бирачког одбора.

То је ваљда требало да буде јемство за правилан и тачан исход гласања !

Из овога што је у овој тачци казато, сљедују опет ови закључци:

да је начело, изражено у правилима од 1889. тод., по коме председник општинског суда не може председавати главном бирачком одбору, кад је „у питању ствар, која се њега лично тиче“ праведно и логично проведено и кров моја правила од 18. пр. м. која пекључују одборнике општинске као председнике бирачких одбора по квартовима, с тога што чл. 19. зак. о општ. =— кад се он непрестано подева — не признаје одборнике општинске као председнике бирачких одбора и с тога што је овај збор имао да решава и о њиховим положајима, дакле, „O ствари, која се њиг лично тиме.“ А и последњи одељак чл. 79. зак. о општ. пекључује одбор општински и његове замењенике из решавања о предмету, у коме су они интересовани. А према овоме она одредба у мојим правилима, која је одузела право одборницима ошштинским да председавају по бирачким одборима, основана. је п на овом пропису закона о општинама.

Даље да је оно општинско претставништво коме је на уредан и законит начин најављено неповерење, погавило закон и при сазиву збора и при објави саставу бирачких одбора; и

најпосле, да Државни Савет улази-отворено у један двогубо незаконит посао, с једне стране, узимајући у заштиту једне незаконито склопљене бпрачке одборе и њиховог главног председника, а с друге стране поричући неосновано и неумесно законитост бићу других правилно и законито састављених бирачких одбора.