Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

~

169

У мирно доба лако је стати на пут злоупотребама. Свака таква радња кажњива је по ошштем кривичном законику као превара.

Но у ратно доба злоупотреба неутралног знака скопчана је са тежим и озбиљнијим последицама. Белом повеском са Црвеним Крстом служе се често уходе. (0 тога поглавито тежња. друштва иде за тим, да се стане на пут злоупотреби у ратно доба.

Зна се,да код нас као и у свима другим државама повеску са Црвеним Крстом и легатимацију за њено ношење дају војне власти. Једно дакле с тога, а друго, што само дре жава има аукторитета да казни све, што се предузима против њене безбедности или на штету њених интереса, — може само држава статујисати потребне норме и то само путем редовног законодавства.

Код нас је израђен пројекат новог војно-судског законика, који ће се идућој скупштини изнети на одобрење. У тај законик (на име у ШП. делу, одељку 2) треба да уђе и наређење о неовлашћеном ношењу женевског знака и његовој злоупотреби.

То наређење није ушло у пројекат, јер су га редактори закона изгубили из вида. Држим да је друштво наше позвано да се за времена побрине, да се женевски знак, који је (Србија признала и који нарочито у рату има свој значај, поштује и да се предупреди свака злоупотреба његова.

Зато предлажем, да Главни Одбор поднесе господину министру војном предеставку у том смислу, да се за злоупотребе повеске и знака „Првенога Крста“ у рату пропишу у новом војно-судском законику тачне одредбе.

50 Јула 1884. год.,

у Београду. М. Ст. Марковић

секретар Главног Одбора Шредлог се усваја нарочито са погледом на решење З-ће међународне конференције, које гласи:

„Конференција изјављује жељу да се у свима земљама предузму енергичне мере, законодавне или аналоге, којима би