Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

џ

пили Ени виа

УЛ.

називају „стидном спекулацијом једне клике људи, који као агенти за провизионом јуре, да продају име друштва.“

Запста невероватно, да се јавна реч на овако неуљудан и недостојан начин употребљује место да се, ако има, изнесу стварни разлози. Јер да су јавни критичари одбоорског рада хтели проучити установу срећака код других друштава, уверили би се да је понуда, коју је „Меркур“ поднео био ерлском друштву, основана у свему на истом систему, као код других друштава и да се она није остварила само зато, што Влада српска није могла у оно доба из државних разлога прихватити молбу друштвену. Но тадањи г. министар финансије, саошштавајући овај одговор Гл. Одбору, обећао му је уједно потпору владину у другом згоднијем тренутку за подобсну операцију. То је и била побуда, те је Гл. Одбор прихватио нову понуду, коју су му поднели „Шипрингер и Касел“ и која је као што ће се у своје доба па опширног извешћа друштвеног показати, — основана на бољој системи него и „Меркурова“ понуда, а поглавито с тога, што за своје остварење није условљавала никакву герантију, ни државну ни друштвену.

Ову је понуду, која је друштву обезбеђавала чисту добит од 1.000.000. дин. Одбор зашста прихватио и то изузимајући г. Маргетића (чијш ће се против разлог у извешћу читати) једнодушно. вамо су се четири одборника одвојила умшшлењу, да наш Одбор не треба да води контролу над банком нли банкарском групом, која срећке издаје и згодитке исплаћује, а већина одборника била је за овај надзор. Овом мишлењу већине придружио се п г. проф. Михаил Вујић, који је био члан комисије, изабране од Гл. Одбора да пројеват простудира са финансијске стране, а кад је затим изабрат за члана Главног Одбора, он је више пута наговешћавао, да сва тежина лежи у стилизацији текста срећака, што је и цео Одбор усвојпо и сматрајући да главно питање целе ствари лежи у томе: да ли за друштво по томе уговору може произаћи ма каква одговорност, изабрао је једну правничку комисију, састављену из признатих наших правника (гр. Јов. Максимовића, Јов. Авакумовића, Алексе (. Јовановића, чланова касације, DP. Јов. Лешјанина, председника трг. суда и г. Андре