Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

%

и среских пододбора, трудио се, да подстакне на што обилатији и кориснији рад ове одборе и пододборе, како би српски Црвени Крст за време рата могао доиста часно одговорити своме задатку и дужности према Краљу и отаџбини.

На жалост, главни одбор мора признати, да се у овом своме раду и тежњи, не може похвалити одзивом и сарадњом свију својих одбора и пододбора, како би ваљало. Из извештаја, који се налазе пред главним одбором, види се, да сем неколико часних изузетака, које ћемо мало час истаћи, у раду готово свију наших окружних одбора п среских и месних пододбора, наступио је немар наспрам ове хумане установе, која је и по својој важности и по своме великом благотворном раду у нашим прошлим ратовима, заслужила много већу пажњу и помоћ од нашег интелигентнијег и имућнијег света. Овај је немар у толико пре за осуду пи жаљење, што према међународној уредби ШЦрвених Крстова, само оно друштво Црвенога Крста има у рату права на помоћ од других друштава, које је за време мира радило на својој организацији и спремало, за случај рата, бонима и рањенима помоћи.

Главни одбор намеран је, да у организацији наших окружних одбора и среских и месних пододбора у скоро предузме начелне промене пи реформе, које би излечиле ову учмалост у раду њиховом и помогле остварењу друштвене задаће. Али главни одбор не може, а да овом пригодом, не истакне два одбора, који су од свију најбоље разумели своју дужност, те су с тога с правом за-

пао авенија i eoyya