Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

;

13

_ Чл. 7. Свака војна болница, свака амбуланција, сваки санитетски транспорт имаће поред своје засебне народне још и једну санитетску заставу. :

Сваки члан санит. особља мора носити санитетско обележје, али раздавање тих значака бива само код војних власти.

И на застави и на значки санитетској има дрвени крст на белом пољу.

Чл. 8. Подробности за извршење ове конвенције удешаваће свагда главни команданти зараћених страна према упутствима својих влада и према главним начелима овог уговора.

Чл. 9. Високе силе, које уговорише ову конвенцију, одлучише још, да понуде и остале владе, које нису могле послати своје пуномоћнике на овај конгрес да и оне накнадно пристану на њу. С тога протокол остаје отворен за њих.

Чл. 10. Ова ће се конвенција ратификовати и ратификације ће се изменити у Берну најдаље за 4 месеца, ако не може бити пре.

За одостоверења свега тога дотични пуномоћници су се потписали и ударили печате својих грбова.

Урађено у Женеви 22. августа 1864.7).

Ето како је постала санитетска бела застава са црвеним крстом у среди!

Женевска конвенција је доказ великог напретка који је постигнут у хуманизовању народа“).

Ми смо пре 50 година, у нашој књизи „Црвени Крст на белој застави"'"“) подробно описали рад првих друштава Црв. Крста у ратовима немачко-данским (1864. прајско-аустријском (1866. и немачкофранпуском (1870—1871.) и можемо на ту књигу упутити ко хоће да у детаљима проучава историју црвенога крста, а овде ћемо само накнадно додати да је цар Виљем [, после великог рата са Француском писао царици Августи, заштитници свију немачких друштава црвенога крста ове врсте:

„Централни одбор немачких друштава за неговање ратних рањеника и болесника остварио је на пољу човечности јединство целога немачког народа још онда кад је политичко јединство наше отаџбине било још само — жеља".

Вреди поменути да Аустрија, за коју је речено да се увек задоцњавала било са каквом идејом, било са каквом војском, до саме битке код Кенигреца (Садове) још не беше приступила женевској конвенцији, и да је краљ Прајски при свем том изјавио да ће се верно држати свију одредаба женевске конвенције, и у томе рату од 1866., та је конвенција издржала сјајну пробу.

10) Га сцегге ебћ Та сћате итд. стр. 358—9360.

1) Scriften der Vereine vom rothen Kreuze Geschichte der Сепјег Копvention voji |. Meyer, Berlin, Heymans Verlag 1901.

12) рвен крст на белој застави, јавна предавања која је у корист херцеговачких рањеника, у дворанама београд. грађанске касине 2. и 8. јануара 1876. одржао мајор Ог. Владан Ђорђевић, лични лекар Њ. Св. књаза српског М. М. Обреновића ТУ, у Београду у Државној Штампарији 1876, стр. 156.