Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

22

штва Црвенога Крста била су нарочито стављена на дневни ред на ТХ-ој Међународној Конференцији Црвенога Крста. Известилац је био Рт Воја М. Суботић. |

Заслуга за овај Закон припада ђенералу Франасовићу, који је 1896. био Министар војни, а после три године постаде Председник гл. одбора Српског Душтва Црвенога Крста. Под његовим председниковањем извршило је наше друштво свој лутријски зајам. Франасовић је стекао великих заслуга за Српско Друштво Црвенога Крста.

IV У БАЛНАНСКОМ РАТУ

Сви гарнизони кревети и војни станови узети за резервне болнице —

И то је било мало — 50.000 постеља — Многе мисије из неутралних

држава — Мучки напад Бугарске без објаве рата — Рад С. д.Цо к.—

Захвалност Министра војног ми међународног одбора ПЦ. К. у женеви

— шта прича г-ђица Штурпенегер — Српске даме У болнецама — Рад У појединим болницама — Борба са колером._

Кад је наређена мобилизација српске војске и кад је Ог Владан Ђорђевић отишао у Министарство војно да се опет стави на расположење српске војске, није застао Министра у његовој канцеларији, па је његовом ађутанту, мајору Туфегџићу диктирао у перо:

„Чим се изврши концентрација војске ваља у свима гарнизонима дезинфековати све касарне и војничке станове и све војничке гвоздене кревете, и одмах у свима касарнама организирати резервне болнице поред сталних војних болница" и тд. и тд.

Изгледа као да је предлагач слутио писмо које је сутра дан добио о: Мин. војног, у коме пуковник Бојовић у име српске војске жали што она нема у себи звања које би одговарало његовом високом чину и његовим високим заслугама — и за то је Министровом ађутанту издиктирао оне мере, које је као некадашњи Начелник Санитета Врховне Команде у три рата сматрао за најхитније.

И ми налазимо у извешћу о раду Српског Друштва Црвенога Крста за последњих осам година да су одиста употребљени сви војнички кревети у гарнизонима за болнице.

Али то беше мало. Српско Друштво Црвенога Крста које је у својим магацинима имало потпуну спрему за хиљаду болничких постеља, и ако је употребило и ових 20.000 војничких кревета, морало је у балканском рату да даде 50.000 болничких постеља. Поред својих санитетских колона, оно је набавило 60 „стелажа за железн. санит. воз са 223 носила, прибор за операциону салу, покретни дезинфекциони апарата и један апарат за чишћење воде. Поред тога оно је одмах набавило 50.000 пакета са првим завојем.

Како је тада у Србији мало лекара (свега 370, од којих, је 296 одређено на војиште, а за позадину остаде свега 74), то је Министар војни писмено молио С.Д.Ц.К. да из иностранства добави бар још 50 лекара и велику количину сан. прибора. Друштво, водећи ра-

Ма расне а рате патента ——