Извештај о Српској вишој девојачкој школи у Новом Саду

I.

Доситије Обрадовић * 1739.—1811.

Србп, сви и свуда прославиће ове године свога Доситија. Навршује се равно сто година, како је овај велики дух српскога народа умро. Па и школе, које је он од малена жарко љубио, за њима гинуо, њих тражио п свагда пх препоручивао, па и сам у њима као учитељ радио, ево и српске школе, хоће да га прославе, па тако и ми овде. Пре сто и више година почињао је српскп народ новим, бољим животом да живи. У то доба јављају му се четири велика сина из народа, да му отворе очи, да му покажу пут, којим треба да иде и да га ослободе и телесних и душевних окова. С једне стране Доситије Обрадовић и Вук Караџић, да га српоком књигом, народном књигом просвете и међу просвећене народе уведу, а с друге стране Карађорђе Петровић и Милош Обреновић, да га ослободе од Турака и створе државу, у којој he књига и просвета моћи да шири крила. Међу овом великом четворицом први се појавио Доситије и поче већ око 1770. године књигу просто писати, језиком, којим се говорило, да га свет разуме.

*) Говорно управитељ о прослави Доеитијевој у школи 23. марта (5. .априла) о. г.