Извештај руско-српског клуба у Београду

55

он створио руску националну оперу у своме делу „Живот за Цара“.

Па ипак Глинка није успео да се потпуно ослободи талијанског утицаја.

Тек доцније музичари; Чајковски, Римски — Корсаков, Балакирев, Борођин, Мусоргски и други, ослободили су руску музику страног, нарочито талијанскога утицаја.

Чајковски је одрастао у Петрограду, учио права и још из детињства учио клавир, код тада чувенога пијанисте КУпадег-а ишао у талијанску оперу и осећао особиту наклоност према музици.

Његови родитељи, васпитани у духу онога времена, желели су да виде свога сина у државној, сигурној служби, где ће тећи постепено, осигурану каријеру.

У то је доба врло тешко било одати се учењу музике, као животном позиву, јер је било и мало музичких школа аи мало поља за рад.

Према томе и никаква будућност није била у изгледу онима који су се подпуно уметности одавали.

Тако је Чајковски 1859 г. свршио права и ступио у службу министарства правде.