Извештај руско-српског клуба у Београду

61

ских „културтрегера“. Говорећи о тој борби разних славенских племена противу пангерманизма и мукама, којима су они изложени у тој тешкој и непосилној борби, ја сам се старао, да упесем, у колико је могуће више, осећаја и пијетета. Изгледа, да ми је то добро испало за руком, јер је одмах после свршетка мога говора, са којим је закључена и седница, настало код свију присутних веома живо интересовање за појединости, а одмах сутра дапу „Одеским Новостима“ и „Одеском Листку“ изашли су псцрпни и симпатични извештаји о томе вечеру, и ако оно није имало јаван, већ више приватан карактер.

Одмах после тих извештаја почиње рад путем штампе. Један за другим долазе к мени сарадници разних листова и траже обавештења, од којих једна излазе у виду унтервјуа, а друга у виду чланака. То ме је у брзо спријатељило са редакцијама, које су, нека им је и на овом месту искрена хвала, отвориле ширсм ступце својих листова. Том су се предусретљивошћу нарочито одликовале „Одесска Новости и Одесеки Листокљ“. Писао сам по где што ја, наравно мало, врло мало, јер нисам за то имао времена; писали су и други Срби, који тамо стално живе, нарочито г. Александар Прногорчевић, сврш. правник, писали су исами редактори читаве

чланке из материјала, који су од мене или другога кога Србина добијали. Једном речју, обавештења о

нашим стварима, нису се више црпела из аустроугарских извора. Напоредо са овим преокретом у штампи почиње да се јавља код мојих новостечених пријатеља и познаника мисао о јавним предавањима. Два млађа врло одушевљена и вре-