Извештај руско-српског клуба у Београду

66

Боку Которску предала је у руке Аустрији. Тукли се 1875. год. Херцеговци и Босанци за слободу, тукли се Срби и Црногорци 1876. и 77. за браћу своју, умешала се Русија и пролила крв своју за Славене 1877. и 78. год. и опет се умешала Европа са својим конгресима и конференцијама и — Босну и Херцеговину је добила, Аустрија.

Поједини моменти, које сам изнео на нашег устанка. за ослобођење, имали су да покажу, докле је у стању да иде наш народ у самопожртвовању, када је у питању слобода, коју он ставља изнад свега. Борба на Каменици 19. маја. 1809. год. и смрт Синђелића и осталих хероја са грозним спомеником Ћеле кулом били су, без сумње, најеклатантнијг доказ превирања смрти и љубави ка слободи.

1848. год. упоређена са 1908. имала јез дат 0о– каже, са колико моралне благодарности располаже данас „велика културна Аустрија“ према „малој некултурној Орбији“, која је крвљу синова својих пре шестдесет година притекла на помоћ своме моћном, али растројеном суседу. Овај је моменат послужио као згодна тема за један чланак о мо ралу у политици, који је после неколико дана изашао у новинама.

Трећи део предавања био је закључак. У њему су извучене све консеквенце из онога, што је раније, у прва, два дела, било речено. У тим консеквенцама види се отворено и јасно мишљење и осећање целокупног српеког народа о анексији Босне и Херцеговине. Али је поред овога у закључку нарочито истакнуто и наглашено, да питање о анексији Босне и Херцеговине није и не може се сматрати као чисто и искључиво српско питање.