Извештај I и II Oпште недељно-вечерње школе у Београду : за школску 1907

21

А сем ових чисто хигијенских и дијететичких предавања, у овој би школи било веома потребно'и корисно обавештавати ученике о опасностима венеричних болести, пошто су ученици готово без икаквога родитељскога надзора за све време њихове обуке на занату и у школи. Али се предавања ове врсте не би могла расправљати пред свима ученицима једнога разреда без осетне штете за оне који су још врло млади. Зна се да у једном истом разреду ове школе има ученика који су један од другога млађи или старији за 4, 5, 6, 8, 10 и 12 година, те према томе и ове обуке и обавештења не би се могле давати пре него што се не учини нарочита подела међу ученицима #0 годинама старости. Ову врсту обука могли би слушати само они ученици који имају више од 16 година.

Ако би Министарство Привреде и школска управа пристали на овај оправдан предлог, онда би се могло удесити да ову врсту предавања слушају не само ученици |! р. који имају више од 16 година него и ученици свих осталих разреда који имају потребан број година. Ова врста преда вања могла би бити у нарочите дане које би ооредила шкрлска управа, тако да редовна предавања не трпе због њих никакав уштрб. А свакоме је лако појмљива велика корист од оваквих предавања јер би се на тај начин смањила — ако не сасвим искоренила — многа и многа недогледна беда и несрећа у нашем занатлијском сталежу. На жалост нимало нису ретки случајеви да се због грешака почињених у младости и незнању отрује цео потоњи живот једнога грађанина и његова потомства чије беде и несреће стално запљускују у благостање општине, државе и појединаца.

Министарство Народне Привреде овим школама и установом њихових лекара пошло је добрим и правилним путем те не би требало да се заустави на половини стазе него да све више и више иде оној тачки која ће њему служити на част, дику и поноса ученицима из занатске школе на боље здравље, срећу и благостање. И само онда кад Министарство Народне