Изгнаници : албанска одисеја

ИЗГНАНИЦИ 11

Младић;

Пре два дана. Ето, рекао сам право.

Сшарац:

Још те младост носи, срце ти је здраво, Нема баш никога познатог да мине,

Младић:

Тек што седнем, мис'о кући ми се вине, Шта ли, Боже, раде2 Можда нису живи 2

Старац ·

Судби се и божјој вољи не противи, Одлазе лагано, замишљени.

Ш. ПОЈАВА.

Долазе, у живом разговору, двојица офвцира, мајор и поруче ник. За њима посилни, носи о оба рамена две велике торбе.

Мајор : Погрешка је страшна, са мога гледишта, Врховна Команда није знала ништа, Нигде, до границе, једне борбе јаче. најгори војник од муке да плаче !

Поручник ;

Не би нама, опет, ништа мого Шваба, Крај свих погрешака из ђенералштаба, Да нас оставише Бугари на миру. Мени је познато, као командиру,

У каквој смо били све журби и трци.

Мајор: Бугари су подли, ал су гори Грци.