Изгнаници : албанска одисеја

14

ВЛАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ

Ханџика:

Богме, све нам војска диже, Липсаћемо и ми од глади и студи,

Мајор:

Ти си газдарица 7 Ко су ови људи 7 Има ли, где близу, макар каква стаја7 Не тражим ти ништа, само мало чаја,

Ханџика :

Ми немамо, рекох, никакову згоду, То је све што видиш. Спавамо на поду,

Мајор:

Колико још има до те Црне Г оре 2

Ханпика:

Грабите ли ноћас, тамо сте до зоре, Све је низбрдица а пути су бољи. Како милујете, у вашој је вољи,

Ми немамо ништа, ама ни за лека, Ти си хтео чаја7 Има само клбка,

Мајор се окреће, пуца корбачем, постаје љутит, прилази једној групи војника и варошана који су поседали и мирно разговарају,

М, ПОЈАВА:

_ Мајор:

Где сте пошли тако 2 И где вам је чета 7 Ви сте болесници само сува штета. Куда ћете кад нам оста народ пео7