Изгнаници : албанска одисеја

24 ВЛАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ

Х. ПОЈАВА.

(р Највећа група војника и избеглица, пред ханом, у равговору.

Војник :

(О, туђинска земљо, ледена и тврда ! Па, опет, да нема висова и брда,

И да нема, озго, снега или града,

Не бих осетио пола овог јада!

"Чим је узбрдица почнем да се морим, Али се, ко ала с берићетом, борим. Надежда ме нека све носи и згрева.

Други Војник:

Види се да ниси из брдских крајева, Из ког си округа7

Војник:

Ми смо чак из Млаве, Знаш, наши се људи по равници баве. - А, ти, пријатељу 7

Друг Војник:

Је л јаг Ја из Груже, А, виш Арнауте% Ко мачка се пуже Најстарији човек преко овог стења, Тешко се то наук од рођења мења, Арнаутин, видиш, кад корача, скаче, Кажу они тешко равницом пешаче,

Х. ПОЈАВА.

Пролази један резервни официр са неколико својих војника, у разгсвору.

НПешак“

У својој се земљи провлачисмо вешто, У највећем јаду опет беше нешто: