Изучавање једне двоструке ферментске акције

146 Е ИВАН ЂАЈА

вање теоријскога шећера (односно СМН) успорава се више од појављивања нађенога шећера.

У. Утицај производа хидролизе амигдалина. А п

У претходним главама пратили смо однос ту Функцијама времена, концентрација амигдалина п Фермента; у свим тим случајевима поред раствора амигдалина и Ферментске течности није додавано никакво друго тело. Можемо се сада запитати како ће разна хемијска тела у чијем ће се присуству вршити Ферментска хидролиза амигдалина, утицати на однос у коме се појављују моћ редуковања и цијанводоник. Пред многобројним телима која могу имати утицаја на фФерментске акције, налазимо се у забуни избора. Систематско изучавање њихова утицаја не би било без вредности, јер је могућно да би једно извесно тело спречило акцију једнога од двају фермената која ступају у игру у хидролизи амигдалина, док би други сачувао своју делатност. Било би вредно нарочито наћи тело које би спречавало акцију оног сермента НеПх-ова сока, који хидролизује дисахарид амигдалина у реакцији [9'], јер би се тада тим путем лако могао добити тај шећер који је; још недовољно познат. Из разних узрока сматрали смо да на првоме месту треба проучити питање како утичу на Ферментску хидролизу амигдалина тела која постају самом том хидролизом: гликоза, цијан-водоник и бенз-алдехид. Па тим телима ћемо се и ограничити

у овоме раду.

дД. Утицај гликове.

Једноме раствору амигдалина дода се извесна количина гликозе и тада се посматра појављивање