Изучавање једне двоструке ферментске акције

Пе и ша ИВА На БОА ЈА.

Закључци.

|. У току хидролизе амигдалина емулсином бадема или Ненх-овим соком, цијан водоник и моћредуковања не појављују се у теоријској разреми (1! мол. СМН: 2 мол. гликозе) на коју се наилази када је Ферметска реакција довршена.

2. У току хидролизе амигдалина НеПх-овим соком, моћ редуковања слабија је од теоријске према нађеном цијан-водонику у истоме тренутку. Кад хидролизу врши емулсин бадема, моћ редуковања у току реакције јача је од теоријске према нађеном цијанводонику у истоме тренутку.

8. Однос између моћи редуковања и цијан-водоника у разним тренуцима реакције, није једна непроменљива ствар, већ се на њ може утицати и мењати његову вредност.

4. На тај однос утичу: концентрација раствора амигдалина, количина Фермента, продукти хидролизе (гликоза, цијан водоник и бенз-алдехид).

5. Употребљујући та средства успели смо да по вољи мењамо, до извесних граница, однос у коме се појављују цијан-водоник п моћ редуковања.

6. Противно ономе што се зна о утицају концентрације раствора на Ферментске акције, брзина појављивања моћи редуковања под утицајем Непх-ова сока, расте када почетна концентрација амигдалина опада. Под утицајем емулсина бадема, цијан-водоник се брже појављује из раствора амигдалина слабије концентрације. Та се акта објашњавају тиме што је у првоме случају појављивање моћи редуковања, а у другоме, појављивање цијан-водоника, резултат секундарног ферментског делања.

(Из Физполошкога Завода Униворситета у Београду). и

"и ЛЉ