Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

8 до Ваљева и до Шапца и средином јула поче Шабац тући из топова. И оно српско одељење, што је оперисало на југу према Новом Пазару и Сеници, после неколико бојева са новом турском војском, која је износила 10.000 људи,

већином из Босне и из Албаније, буде принуђено да се око 15. до 20. јула повуче према Ужицу и Пожеги.

Посред ових критичних дана појави се у Србији стари непријатељ Срба Гушанац Халил-паша. Он дође из околине Рушчука са 5000 коњаника на Тимок, 'Појачан са 4000 момака од Ниша допре без запреке до Пожаревца и освоји ову варош, затим опљачка цео поречки и пожаревачки округ и присили српске чете, које су бројале 4—5000 људи, да се повуку према Смедереву. Свеопћи ужас и очајање обузе Србе те почеше јатомице да беже на аустријску страну. Хиљадама их је пребегло преко Саве и Дунава. Србија је по Карађорђеву налогу напрегла крајњу снагу и појачала је српске корове код Смедерева на 8000, код Сталаћа на 30.000, код Ваљева на Колубари око 16.000 и код Шапца на Думачи на 6000 људи, свега око 60.000 војника, међу овима 4000 коњаника. Према овој српској снази, која је била заморена од силних напора и погружена од многих пораза, имали су Турци у околини Шапца 12.000, према Ваљеву и Ужицу 18.000, код Делиграда и Бање 50.000, у пожаревачкој околини 9000, свега 89.000 војника, међу њима 20—22.000 коњаника. Турском артиљеријом су управљали енглески официри.

Главна српска војска, која се налазила у табору код Сталаћа, покушавала је у више махова да ослободи Делиград од опсаде, али се ови покушаји изјаловише. Једном одељењу српске војске од 4000 момака пође крајем јула за руком да се преко Параћина и тамошњих планина приближи табору Хајдук Вељка, који је у Бањи био у крајњем теснацу. Ово одељење учини јуриш на Турке и пробије блокаду, поглавито уз суделовање Вељка и његових чета, које су, дугом борбом већ разређене, учиниле два бесна насртаја на Турке и спојиле се са војском, која им је хитала у помоћ те се заједнички повуку и сједине са главном српском војском. |