Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

98 -

то учинити чим доведу у Ред своје ствари. Књегиња је обећала да ће отићи из Земуна кроз 8—10 дана, а Јован Обреновић да ће отићи кроз 2—3 дана. Јован Обреновић је отишао у Ириг, а кнегиња Љубица се 27. марта упутила у Нови Сад. До 23. марта напустило је Земун 236 емиграната. 22. марта пређоше у Земун Ћамил-паша и Аврам Петронијевић, тобоже да начине визиту енглеском конзулу Фубланку, али се по свему видело, да је прави циљ њихове посете да се састану са Унгерхофером и да се информишу, у ком се стадијуму налази уклањање емиграната са границе.

Крајем марта напустили су сви емигранти Земун осим десетак особа, заосталих ради болести. Већина емиграната се настанила у Новом Саду. Јован Обреновић је отишао у Ириг. Тамо му се најбоље свидела вода и свеж ваздух. Осим тога у Нови Сад није хтео да иде ни за то, што су се тамо налазили његова снаха кнегиња Љубица и његов брат Јеврем, с којима он није живео у љубави. Међутим му генерал Чолић саопшти почетком априла, да не може у Иригу остати ради близине границе, | на што се Јован са своје две слуге досели у Нови Сад.

Почетком марта знало се у Београду, да је руски двор _ на темељу извештаја барона Ливена уложио на Порти | протест против повреде руских права као заштитне државе приликом последњих догађаја у Србији и да се пре- | говори, који су поводом овог протеста поведени, неповољно _ развијају по тадању српску владу. Руски двор је између | осталих захтева чинио притисак на Порту, да поништи. Александров избор за кнеза и да одреди нов избор. Око средине марта добио је београдски митрополит писмо од. цариградског патријарха, да ће турска влада морати по- | пустити руском притиску. ЊЕ“

Вести о руско-турским преговорима ставише српску владу пред нову ситуацију. Настала је потреба да се. рачуна са свима евентуалностима па и са новим избором. кнеза. Да би се припремила и на ту евентуалност, одлу

влада да кнез пропутује кроз целу кнежевину, да дође.

додир са народом и да се популарише. Пред подне 55 априла крене се кнез на овај агитациони пут у друштву. митрополита Петра Јовановића, двојице чиновника, 30 ко-