Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

100

мушир Хафис-паша, који је приспео 6. маја после подне у Београд. Турци су са Ћамил-пашом на челу дочекали најсвечаније новог везира. Одмах идући дан посетили су га чланови српске владе, али их је везир хладно предусрео. Тог дана је послат гласник кнезу Александру, да јави за Хафисов долазак. ТЋамил-паша је предао звање Хафису и 12. маја се укрцао за Цариград. !

Док је Александар обилазио поједине срезове Србије у намери, да осигура наклоност народа за нов избор кнеза, Вучић и Петронијевић су све могуће чинили, да оцрне у народу протерану династију Обреновића. Они су јавно говорили, да је нов избор кнеза само за то, да се обаве извесне формалности, да Обреновићи неће бити ни припуштени избору, да је избор Карађорђевићу осигуран и да њих двојица, ако и буду изгнани, неће дуго остати у изгнанству, јер кнез неће моћи без њих да влада. Шириле су се вести, да ће се Вучић силом одупрети Портиним налозима. Ноћу између 15. и 16 маја одржано је саветовање Вучићевих присталица у београдском стану новосадског градског сенатора Јована Хаџића. Присутни су били: митрополит, Вучић, Петронијевић, Стојан Симић, Паун Јанковић, поп Лука Лазаревић, прота Матија Ненадовић и Илија Гарашанин. Саветовали су се, да ли да попусте Русији и Порти или да се оружаном руком одупруг После дебате, која је трајала од 10 сати у вече до 3 сата после поноћи, изјавили су се сви осим Петронијевића за оружани отпор. Решено је, да кнез остане у Крагујевцу, да се тамо транспортирају сви топови и муницијона складишта, да се тамо преместе сва врховна земаљска звања, да се Вучићу преда државна благајна и да он поклонима привуче на своју страну оне, који се колебају, а које не може да придобије, с њима нека поступи као са издајницима.

Међутим се догађаји друкчије развише те су ове одлуке постале беспредметне. Кнез Александар је 18. маја приспео у Крагујевац. Хафис-паша је у три маха слао татарина кнезу и позивао-га хитно у Београд, да му саопшти налоге из Цариграда, али се кнез сваки пут изговорио и одуговлачио је повратак у Београд. Изгледа, да је ово кнежево држање било угодно Хафис-паши, који је набрзо склопио пријатељство са српском владом, те