Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

102

следицама те усвоји сенатов предлог, да ова двојица положе своја звања и да се повуку у Крагујевац, где ће остати до избора и потврде новога кнеза. Осим тога је сенат у споразуму са Рафит-пашом и бароном Ливеном решио, да кнез Александар после абдикације на кнежевско достојанство пође у манастир Раковицу, недалеко од Београда и да тамо остане до избора новог кнеза. Овај избор ће се извршити 27. јуна и изабрани кнез може одмах после избора доћи у Београд и узети стан у кнежевском дворцу, али се до потврде од султанове стране не сме мешати у управу земље. По закључку сената један део емиграната моћи ће се одмах вратити у Београд, други део тек после избора новог кнеза, а трећи део не може у опште добити дозволу за повратак. Попис и разделу емиграната предаће српска влада преко Хафис-паше аустријским властима. Пошто је тако у свима питањима дошло до споразума, укрцао се Рифат-паша 19. јуна после подне на лађу и отпутовао у Цариград. Идућега дана дао је оставку кнез Александар на кнежевско достојанство, а Вучић и Петронијевић на своја звања, те се кнез у пратњи једне чете војника и неколико топова упутио у манастир Раковицу, а Вучић и Петронијевић одоше у Крагујевац. Истога дана, 19. јуна изабрао је сенат споразумно са Хафис-пашом намеснике (регенте, кајмакаме) кнежевског достојанства и то Лазара Тодоровића, Стевана Стевановића Тенку и Милосава Здравковића Ресавца, који одмах положише пред митрополитом заклетву и преузеше управу земље у своје руке.

У инструкцији, коју је сенат преко свог потпредсед- _ ника Стојана Симића и преко секретара Стефана Марко- __

вића дао 20. јуна регентима, стојало је, да је први избор Александра Карађорђевића за кнеза изазвао код руског двора сумњу, да није добровољан ни слободан те поште

су се између руског заштитног и турског владалачког дво- __

ра изродиле распре, одлучио је кнез, да захвали на кнежевском достојанству и да се новом избору подвргне те је о томе и Порту обавестио. Султан је издао ферман да се има извршити нов избор, при коме кнез Александар може поново бити биран, али кнез Михаило не може,