Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

105

кнеза. Други се резултат није могао ни очекивати, јер те то била скупштина Вучићевих присталица. Провизорна влада замоли идући дан после избора генерала Унгерхофера, да емигранте даде опет отпремити из Земуна у унутрашњост. „Тек сада увидеше емигранти, како су прецењивали своју снагу и како је очајан положај, у који су сада запали. Њихова заштитница кнегиња Љубица умрла је у Новом Саду на месец дана пре тога (26. маја). Кнез Милош, који је у први мах пружао помоћ за издржавање емиграната, обуставио је тих дана даљу помоћ те се је већина од њих налазила потпуно без сред"става. С тога кад је Ливен, враћајући се у Русију, сврнуо 29. јуна у Земун и покушао још једном да наговори емигранте на повратак, нашао је сасвим измењену ситуацију. Велики део од њих послуша сада савет Ливена. Одмах се приступило класификацији емиграната, која је трајала од 30. јуна из јутра до 3. јула после подне. Класификацију су извршили Стојановић и Кнежевић са овим резултатом: 205 емиграната, међу њима сенатори, официри и чиновници, којима је дозвољен повратак, отпремљени су у Србију. Петорици од њих је дозвољено, да пођу на неколико дана у Нови Сад, да уреде своје ствари па ће онда прећи у Београд. Шездесет и једном емигранту није дозвољен повратак. Осталим емигрантима је дозвољен повратак, али се они не хтедоше користити том дозволом. После обновљеног избора врати се кнез Александар из манастира Раковице у кнежевски Дворац у Београду. Посланици, који су бирали кнеза, разишли су се кућама 30. јуна. Пре њихова разлаза посетио их је кнез, захвалио им се на оданости и позвао их је, да поверење своје према њему и у будуће задрже.

М

У вече 21. јула 1843. вратио се паробродом „Надор“ у Земун сасвим неочекивано барон Ливен. Унгерхоферу је испричао, да је он био пристао на интернацију Вучића и Петронијевића у Крагујевац место у Цариград на своју | личну одговорност и после извршеног избора кнеза пошао