Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

14

и његове другове звоњењем у звона и пуцањем из прангија. Идућу ноћ од 5. на 6. октобар, провели су побуњеници у Лозници веселећи се и бацајући ракетле. Из свих места, кроз која су катане прогале, ступали су људи под њихов барјак, а нарочито им се много њих придружило из Љешнице, Лознице и из Јадра, те кад се у недељу 6. октобра

кренуле катане из Лознице према Ваљеву, њихова чета

је бројала на 5—600 душа. На путу према Ваљеву заноћише бунтовници у Завлаци, а кад у понедељак 7. октобра наставише пут, дочека их из заседе Илија Чворић, начелник подринског округа. Већ први окршај је био тако јак, да је и застава устаничка пала у руке Чворићевих људи. Стојан се ипак пробије са својом четом, али после овог првог сукоба многи Мачвани напустише Стојаново друштво и вратише се кућама.

Уз Стојана је било још увек неколико стотина људи,

који на даљем маршу према Ваљеву наиђу на чете проте |

Матије Ненадовића. Заметнула се нова борба, у којој падоше јуначки се борећи Стојан и већина његових катана.

Њиховом смрћу скрхан је отпор бунтовника. Од оних што остадоше у животу, један део се предао, а други се раз-

бегао на све стране.

М Кад је у уторак 8. октобра војвода Вучић приспео

с војском у Ваљево, катанска буна била је већ угушена | и Вучићу је преостао задатак, да похвата све саучеснике

у буни и да их казни. Одмах су разаслата на све стране

мања одељења војске да хватају катане, који осташе на_

животу као и све Мачване, који узеше учешћа у буни или

индиректно пружише помоћи бунтовницима. Кажњавање ових учесника у побуни вршио је Вучић на ванредно свиреп начин. Кривцима је додуше судио војни суд, али је пресуде у ствари диктирао сам Вучић. Катане, које дођоше са Стојаном из Аустрије и које падоше живи Вучићу у руке, биле су стрељане и на точак стављене, али нису ни остали учесници у буни боље пролазили. 4

Из Ваљева је Вучић 11. октобра прешао са својим четама у Лозницу. Још док се у Ваљеву бавио, стрељане |