Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

116

• бинима убијених и заробљених. Ту су била и кола Стоја- 3 нових катана и у њима три од сена начињене човечије фигуре обучене у катанску униформу. Ту је била и застава, коју је Чворић отео од устаника. Све ове ствари биле су 3: новембра изложене у Београду на гледање. "

Средином новембра отпочела је истрага против учесника у буни, доведених у Београд ради суђења. И овде се драконски судило: већ првих дана су двојица осуђена на смрт, а четворица да трче кроз шибе (12 пута кроз шибе од 300 људи). Око 50 је осуђено на тврђавни затвор, а десеторицу је београдски суд прогласио невинима и пустио у слободу.

М

Српска влада је због катанске буне била јако огор" чена на Аустрију, те је почетком новембра 1844. управила аустријском генералном конзупу у Београду једну ноту, у којој је жестоким и увредљивим речима пребаћивала, што су аустријске впасти дозволиле, да се организује једна оружана чета на њиховом земљишту и да та чета упадне у Србију и изазове немире. Петроварадинска генерална команда спроводећи ту ноту у Беч, правда се, да је катанска завера организована у провинцијалу, где граничарске власти немају права да воде контролу над радом емигра- | ната, а несрећа је за Србију, што се налази толико њених емиграната, који само од промене режима очекују свој спас. ђ

против оних српских поданика, који су учествовали у катанској буни па су побегли у Аустрију те су осуђени у = одсутности: њих 9 на смрт, неколико на дужу и краћу | робију, а остали на вечити прогон из Србије. На интервенцију руског генералног конзула Данилевског, кнез | Алег сандар је у децембру 1845. помиловао и пустио у сло- | боду 60 учесника у катанској буни, осуђених на робију, а у јулу 1846. помиловао је кнез и пустио у слободу 21 осуђеника, тројици је доживотну робију претворио у трогодишњу, а једноме у четворогодишњу тамницу. |

И Аустрија је казнила своје поданике који су пома-_ гали Стојану и друговима у извођењу њихова комплота. |