Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра

93

пође Мустафа паша из Беча директно у Темишвар, али тамо не нађе кнеза те се упути у Земун, камо је приспео 25. новембра у вече. Идући дан посети Мустафа кнеза Михаила и саопшти му султанов налог, на што Михаило одмах преда Мустафи кнежевске и муширске декорације. Истога дана пренесе Мустафа декорације у Београд и преда их Ћамил паши, а овај их уручи 27. новембра новом кнезу као знаке кнежевског достојанства. Свршивши поверени му посао, отишао је Мустафа ефендија 30. новембра паробродом у Беч. |

Преузевши управу земље од провизорне владе није кнез Александар био у стању да измени систем, који је заведен после Михајилова бегства. Нови кнез је био добродушан човек и имао је смисла за правду, али је био слаб и духом и карактером и без способности за самосталну акцију. Он је био оруђе побуњеника при избору за кнеза, он је остао то оруђе и после потврде за кнеза, кад је привидно примио управу земље у своје руке. И после предаје земаљске управе у кнежеве руке, Вучић је и даље све радио, његова је воља била одлучна за кнеза, за сенат и за директоре разних владиних звања. И даље су настављени силни прогони свих оних, на које је Вучић подозревао. Политика партизанске мржње и заслепљености пунила је тамнице, а у тамницама се тукло и мучило на ванредно свиреп начин. Ницале су завере и денунцијације на све стране. Ни пријатељ пријатељу није више веровао. Нико није био сигуран од прогона: кад је откривена једна завера против Вучића, даде он затворити покрај многих других и Јоцу Наумовића, ађутанта и љубимца кнеза Александра, сумњичећи га, да је знао за заверу. Полицијски режим Вучићев захватио је био тако велике размере, да је чак и Порта средином децембра 1842. преко Ћамилпаше саветовала српској кнежевској влади, да заведе блажу и толерантнију управу.