Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)
7. Пошто ће се готово увек нишанити глетком, са обзиром на садање прилике, или ће се највише бити у могућности маскирати се грањем или шумарицом, т. ј. другим речима ми ћемо брђани, готово увек тађати сткривено (пошто другојачије није ни могуће тађајући са впсина у долину или са стране брда), то је добро одмах се укопавати,
8. Унети у наставу гађања, пошто се то у школи гађања утврди и опроба: на који начин се може гађати и на веће даљине и преко граница даљинара, као и низ јаке стрменитости, а с обвиром на употребу даљинара, месне справе и темпирника. При овоме пробати и укопавање репа,
лафета као и грубо нишањење са даљинаром »О« и узимањем даљине и.
темпирања на темпирнику. 9. Муницију што више штедити, јер је искуством утврђено, да је у планини врло тешко снабдјевање и налажење брдских батерија. Међутим циљеви у планини не захтевају велики утрошак, већ више дејствују морално. 10. Извиђачи су од огромне користи, Веџбати их по досадашњем.
11, Упућивати пешадијске официре у њиховој школи гађања: о издржљивости коња; о употреби брдске артилерије (јер смо најчешће били у прилици да будемо у стрељачком строју); о значају цепања топова са, обзиром на губљење ватреног дејства; о значају солидарности са артилеријом, нарочито о заштити артилерије, не форме радни но искреног поматања и чувања топова; о старању око исхране коња, нарочито с погледом на последице које од тога произилазе (на ово ме руководи прилична, немарност приликом наиласка кроз села, јер пешаци растуре све пластове сена и развуку да га метну подасе, док коњи по неколико дана не добијају храну).
12. Теренске околности новоослобођених крајева захтеваће повећавање наше брдске артилерије. Изгледа ми, да ће батерије морати бити деташоване, а то је прилика да се још сад регулише, те да батерије буду придате пешадијским пуковима.
13. Биће заблуда, ако се и у будуће при гађањима она изводе само посредно, јер специјално брђани, по ратном искуству, треба да их изводе највише откривено, маскирано, и да се веџбају у укопавању, а при подилажењу положаја и изласку на положај у извлачењу топова.
14. Коњоводце упућивати нарочито, да на одређеном им месту, после стоваривања, а у одређеном строју остану као укопани.
15. Поред топа довољно је шест мупиционих сандука, но с тим, да бар један од њих буде са разорним зрнима. Осем тога, спремити неколико зрна одмах на картечно дејство, јер су изненађења на плапинском земљишту врло. честа.
16. Батерију веџбати п навикавати на вођеље и оног дела мунипионог оделења које јој припада, На цепање батерије веџбати што чешћа воднике и подофицире, у смислу командовања појединим топовима. Командире а н воднике веџбати у употреби трупне коморе, исхрани и благовременом тражењу и попуњавању муниције из муниционе колоне.
— 50 —