Из нове српске историје

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА (18

вество Палмерстона, да се кнез Метерних слаже са Понсонбијевом идејом, да кнез Милош треба да пошље у Цариград изасланике који ће ту расправљати о српским установама. „У колико Кнез буде дао законитији карактер својој влади, у толико ће већма моћи рачунати на симпатије Аустрије“.

Чак и само у оваквој форми, аустриско одобрење енглескога плана било је добар резултат за Велику Британију, јер ју је обезбеђивало од аустриске суревњивости, Сигуран у аустриски пристанак, Понсонби је без тешкоћа задобио Порту. На неки начин он је изишао на сусрет њеним жељама, јер је за њу било боље да о српском уставу расправљају у Цариграду а неу Србији, Он је такође без тешксћа натурио Порти своје гледиште, да она треба да се користи Милошевим несугласицама са Русијом, па да га привуче на своју страну. 7 марта Понсонби је могао јавити Палмерстону, да је Порта одлучила „да изда позитивна упутства Милошу да пошље изасланике у Цариград“. У томе писму, Понсонби је изложио Палмерстону своје гледиште на српски устав: „Ја налазим да српске ствари заслужују вашу пажњу; та је земља врло важна, она може врло снажно потпомоћи руско ширење на Балкану, а може га исто тако снажно и спречити, — али ја се бојим да је ту земљу тешко водити. Милош има врло рђав карактер и омрзнуг је од свога народа; странка која стоји у опозицаји према њему састављена је од људи који се боре за такве установе, од којих би многе“ по свој прилица биле корисне за њихову земљу, али исто тако и за личне њихове интересе и амбицију, — али ја се бојим да би у овоме тренутку борба између Кнеза и народних старешина више користила Русији него Србији. Ја сам с тога покушао да објасним оним лицама преко којих ја општим са Србима, да је у њиховом интересу да се с трпе, јер, по природи ствари, Милошева тиранија не може дуго трајати, док се рускога ропства не би Срби никада ослободили, С тога би сви патриоти требали