Из нове српске историје

188 1 МИХ,. ГАВРИЛОВИЋ

да раде на томе, да Србија дође у такво стање које би била припрема за добро државно уређење. То би било много паметније него да, из нестрпљивога подношења данашњих, само привремених невоља, баце своју земљу у такво једно стање из кога се она више не би могла надати спасу. Ја се надам да ће ови разлози имати утицаја на народне старешине, па да ће и сам Милош, из страха и услед тешкоћа ситуације, сложити се са својим сународницима и издати, под окриљем Порте, један устав који би бар за неко време стишао унутрашњи раздор и тако спречио страно мешање,“

Око половине јануара 1838 Хопес је дознао да Беч одобрава Понсонбијеву политику, али није о томе ништа говорио Кнезу, јер још није имао службене потврде из Цариграда. (Он се ограничио да испита кнежева секретара Живановића, да ли би Кнез примио позив да пошље у Цариград једну депутацију која би ту решила горуће уставно питање.

ему је било врло мило када је чуо да би Кнез врло радо примио тај позив. Живановић је питао да ли ће позив доћи од Султана. Када је Хоџес одговорио потврдно, он је додао; „Ако је тако, ми морамо послушати нашега суверена, и Русија не може имати разлога да се на нас љути." Међутим, позив није дошао, и Милош је био у толико нервознији што је био објављен непремени долазак руског кон= сула у Београд. Он је знао да ће овај пре свега тражити од њега да испуни обећања која је у октобру прошле године дао кнезу Долгорукоме. 24 јануара Милош је дошао изненада у Београд, и рекао Хоџесу да је дошао нарочито тога ради да му саопшти своју одлуку, да се „због претње Русије потпуно стави под заштиту Енглеске и Француске," Он је тражио од консула да достави ово лорду Палмерстону.“) Неколико дена доцније, поводом новости из Букурешта да ће Русија послати идућег

7) Џонсонби Палмерстону, 7 марта 1838. 2) Хоџес Палмерстону, 28 јануара 1833.