Из нове српске историје

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 148

се Србија налази према Порти, као и по свима изгледима на непроменљиву алианцију Велике Британије с овом последњом, мора бити јасно сваком, а извесно јасно је и кнезу Милошу, да би свака његова злочеста издајничка политика (бацила натраг и њега и Србију у њено доскорашње стање потчињености према Русији, што би неминовно дошло чим би се изгубила заштита Портина. На тај начин, влада Њенога Величанства могла би увек вршити морални надзор над радњом кнеза Милоша.“ Дати Србима Београд у искључиву својину, није тако велик уступак када се имају у виду све користи које би отуда проистицале за Порту. Учвршћујући таквом мером трговинске изворе и независност Србије, и водећи према Милошу помирљиву политику, Порта би добила у кнежевини Србији снажнога пријатеља и знатнога помагача у поправљању свога властитога моралнога и материјалнога стања. „Из тих разлога,“ закључио је Хоџес, „ја сам слободан изразити Вашем Лордству наду, да ће влада Њенога Величанства навалити и утицати на владу Високе Порте да испуни овај као ти сваки други разуман и оправдан захтев кнеза Милоша,":)

Узимајући све у рачун, Милошева ствар била је узела добар правац, или је бар тако изгледало. Британска влада дала је упутства својим агентима у Београду, Бечу и Цариграду да раде у Мило"певом интересу. 16 марта, Палмерстон је писао Понсонбију да он одобрава држање Хоџесово у Београду, и наложио је амбасадору да „одломке из Хоџесових извештаја саопшти Султану и његовим министрима“ и „да представи Султану потребу да се без оклевања учини какво помирљиво и поверљиво саопштење кнезу Милошу да би га ојачало ти утврдило у неговој верности према Порти,“

21 марта Палмерстон је накнадно јавио Понсонбију да је у толико потребније да Порта дође до споразума са Милошем, што Аустрија избегава да

1) Хоџес Палмерстону, 23 априла 1838.