Из нове српске историје

146 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

вољства, ') Писмо које је Милош упутио Султану, остало је без одговора. Решид паша казао је Пизанију да Султан дубоко цени осећања лојалности која је Милош изразио, али да му он засада не може одговорити. Могло би се десити да се за писмо султаново дозна у Београду, ито би за Султана било незгодно, Због тога је Порта захтевала од амбасадора да он извести Милоша, да је Султан врло задовољан њиме.)

Али Милош није био ниуколико задовољгв Портиним одговором ни оним окуражењем које није смела изразити у писму, него му је послала преко британскога амбасадора. (Он је и сувише добро познавао Порту и знао колико је слаба према Русији, и он је често изражавао Хоџесу своју бојазан да је она у свако доба у стању оставити га на цедилу само да се не би замерила Русији. Милош је питао Хоџеса, зашто Порта не протестује противу консула кога је Русија послала у Београд, и зашто не ради отворено противу Русије, уместо што тај тежак и опасан посао оставља њему, — Милошу.

Друга једна новост, међутим, учинила је да он заборави Портину малодушност, јер у исто време Хоџес га је известио да га је Понсонби позвао у Цариград ради разговора о српским стварима. Према Хоџесовим извештајима, Понсонби је знао да је Милош окружен људима који му нису верни, и Хопес је био позван у Цариград у првоме реду тога "ради, да „мотри“ на оне којима је Милош поверио своје главне интересе, (Осим тога Хоџес је имао да служи Понсонбију као стручни саветник за српске ствари. Ова новост била је особито пријатна Кнезу. „Кнез је био врло раздраган и без најмањега уздржавања изразио ми је своју неизмерну радост што се то тако десило' %). (Он је молио Хопџеса да идеу Цариград, додавши да је то још једини изглед

1) 30 априла 1838. 2) Понсонби Палмерстону, 21 априла 1838, 8) Хоџес Палмерстону, 18 маја 1838.