Из нове српске историје

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 147

"успеха, и дајући му своје пуно овлашћење да предузме и предложи све оне мере које буде сматрао за умесне, „Поставите само владу ове земље“, рекао је Кнез, „на јасну и одређеву основу, тако да ме Русија не може ограничавати и мешати се у моје ствари. Ја нећу никада бити неверан Порти, и као залогу мојих осећања према њој, шиљем сада један леп дар султану“. Хоџес је дао Милошу најбоља уверавања, и одмах је саопштио лорду Палмерстону какве је обвезе узео према Кнезу у погледу Русије, чију је наклоност он потпуно изгубио, „Кнез полаже све своје уздање у на"родну част и добре намере владе Њенога Величанства, "чија су му обећања једина дала куражи да се одупре руским наредбама“.') 20 маја Хоџес је кренуо за Цариград. Када се опраштао са Милошем, овај му је рекао, да, ако се преговори сврше неповољно по Србију, он ће отићи из земље за увек, и пустити Русију да ради с њоме шта хоће“).

(Следствено, питање Савета било је главни предмет о коме се имало расправљати са Портом. О томе патању Палмерстон је сасвим одређено писао Понсонбију 18 маја, да се британска влада потпуно слаже са пуковником Хоџесом, да би један Савет са доживотним члановима које Кнез не бимогаомењати, могао бити опасан“. За време преговора у Цариграду, Србија је требала да буде што мирнија. Палмерстон је дао упутства Хоџесу да препоручи Милошу, да се клони свега што би Русију могло с разлогом увредити, и да избегава с њоме отворен прекид, који би јој могао дати згоднога повода за непријатељске кораке противу Србије,“ Наравно, с друге стране; Милош је морао „чврсто и постојано одбијати да ради по њеним миговима, кад год би ти мигови, као што ће вероватно понајчешће бити случај, ишли на кнежеву штету, и служили само остварењу заинтересованих назора Русије.“

1 Хопес Палмерстону, 18 маја 1838. 8) Хоџес Палмерстону, 19 маја 1838.

10%