Из нове српске историје

148 | МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

Неколико дана доцније, по Хоџесовом предлогу, он је упутио Понсонбија да гледа да 'е у будућим заковима за Србију унесе таква једна одредба која би одузела свештенству право цензуре над штампом, „Српско свештенство, реците Порти, мора се сматрати као оруђе рускога утицаја, — и свака политичка власт која буде дана свештенству, биће у ствари дана Русији.“ _

Британско министарство спољашњих послова није се устезало да и непосредним начином покаже Русији своје кнтересовање за Србију. 20 априла 1838, Палмерстон, — на-сснову Хеџесова извештаја о једној руској комисији за коју му је Милош рекао да ће доћи у Србију, — дао је упутства британском отправвику послова у Петрограду, да извести графа Неселрода да британска влада сматра те гласове као чисту измишљотину, „јер је Србија турска провинцоја, а између Русије и Порте нема уговора који би давали Русији права на шиљање текве комисије.“ Када је отправник послова Милбанк упитао графа Неселрсда о тој комисији, овај је одговорио без оклевања да његсва Влада викада није на тако шта помишљала, и дао.му је нека обгвештења о мисији кнеза Долгорукога, која је била у октобру прошле

одине. -

(Он је додао да све штоје Русија радила, то је било са Портиним одобрењем и сагласношћу, и да „ако је целокупна руска радња у Србији последњих година била тачно описана влади Њенста Величанства, он је сигуран да ју је и ова морала одобрити као сасвим умесну“. Британски отправник послова на то је приметис, да ако је граф Неселроде тако сигуран у тој ствари, он чини и себи и руској влади неправду, што не даје својој политици више јавности, чиме би разбио погрешне идеје које, како изгледа, о њој преовлаБују. Граф Неселроде даље је приметио да он не може да разуме побуде из којих британска влада, како изгледа; подржава кнеза Милоша у његово; деспотској влади, докле Русија ради на томе да злакша терете и поправи стање народа. Чисто бе.