Из нове српске историје

188 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

заслепљен својим заблудама и лажним појмовима о влади, да се не сматра везан никаквим обећањима.

и сви знамо, да сте се ви до крајње мере противили доживотном Савету и установи једне Народне Скупштине којој би Савет имао да полаже рачун о раду. Такође знамо, да се лорд Понсонба енергично противио оној одредби која је установљавала годишње Народне Скупштине, и ми смо добили ту важну ствар само посредством Г. Бутењева, који је израдио за њу засебан ферман на Порти."

Хоџес је бранио своју владу колико је могао, изјављујући да она никада није била противна Народној Скупштини, али да је амбасадор цариградски имао озбиљних разлога за бојазан, да та установа може изазвати суревњивост једне суседне државе (Аустрије). П!го се тиче доживотнога Савета, Хоџес је отворено рекао Симићу, да је он још увек уверен да ће та установа „разорити независност Србије". Саопштавајући овај разговор Палмерстону, Хоџес је писао да нико више од њега не жали, "што Понсонби није дао да се Народна Скупштина унесе у српски устав. „Не приличи једном скромном чиновнику, који има једно потчињено звање у служби енога Величанства, да се одупире назорима свога старешине, — али, докле сам се бавио у Царитраду, ја сам сматрао да ми је дужност да на све могуће начине доказујем Шгговоме Превасходству да је у нашем рачуну да прихватимо установу Народне Скупштине,“ Мени се чинило, да она потпуно одговара захтевима и садашњем стању српскога народа, коме се не може дуже ускраћивати једна разумнија и либералнија форма владе,... У нашим рукама, то је могла постати врло важна и моћна политичка полуга, Она би нам дала онај утицај на јавно мнење и ону популарност која нам је била тако преко потребна. Том згодном приликом коју смо ми пропустили, користио се наш супарник. Он нас је претекао у заузимању за либералне установе ",