Из нове српске историје

САСПЕНДОВАЊЕ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАВА 198

устезања им изјави своје чуђење односно неистина у писмима, која је Кнез писао њему и Реис-ефендији. Мислећи да су кнежева писма писана под притиском догеђаја, он је депутатима говорио тоном који је претсказивао већ крајњу судбину Устава, који је баш тих дана проглашен у Србији, Порта и Русија знају само за “кнеза Милоша; он је, по њиховим уговорима, легитимни и наследни кнез, и оне не могу да допусте да он пристане на захтеве интриганата или старешина и да даје земљи устав, „Ја сам у договору с Портом послао Кнезу једно писмо преко Наби-ефендије и надам се да ће оно улити Кнезу доста снаге и храбрости спрам његовог народа“. За тим Бутењев прочита копију тога писма депутатима. Изјављујући најзад радост што је из кнежева писма видео да се све смирило, он је наложио депутатима да сав његов разговор пишу Кнезу и да му изјаве да он тражи верне податке о свему што се догодило:,

Међутим у Србији су нашли за паметно да се још даље гази у лаж, Баш тога дана у вече, Кнез је био добио писмо депутата од 29 јануара, у коме јављају прве гласове који су у Цариград стигли о буви у Србији и грозничаво нестрпљење посланиково и Портино да од њих дознају, да ли је заиста побуна имала тако озбиљан карактер, т, ј. тражење устава и збацивање кнежево,

Пошто је из тога писма видео како су и Порта и посланик озбиљно схватили догађаје, Кнез упита, преко председника Државног Савета и Михаила Германа, Савет шта би требало радити у овим приликама, пошто је питање о уставу због кога се посланик нарочито био изопачио, већ свршена ствар, јер је проглашен 3 фебруара, Савет је дао мњење „да је нужно загладити обстојатељства,“

+ Кнежевска Канцеларија, ГАзсоштв де 8. Е. М. Воц(етен, Уишате р/етротепнајте де 5. М РЕтрегешг де #ошјев 1е5 Киззјез ргез Та ЗибитеРопе ОНотапе ауес ја абршаНоп зетћеппе а ја СопзгапНпорје, Те 7 !еђг. 1835.

Из српске историје 13