Из нове српске историје

196 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

лостивом благодарим кад нам се имајуи чему дивити. ')

П,

Истог дана, кад је Герман стигао у Цариград, призове га себи кнез Богороди, драгоман Портин, После поздрава, он га одмах запита у чему су ти непријатни гласови о Србији, који су допрли до Дивана; „револуција, конституција и Бог зна још шта,“ „Извините, Светлости, код нас није ништа од тога било!" одговори Герман. Онда му Богороди покаже једну белешку коју је аустриски интернунциус, барон Штирмер, предао Реис-ефендији и Бутењеву о догађајима у Србији, и каже му да је Порта извештена о свему и од Веџи-паше и од свога чинов= ника који је отишао у Лондон за посланика. Герман је све то називао „баснословијем“. Већ сутра дан, 26 фебруара, Михаило Герман се представи с депутатима Мехмед Хакиф-ефендији, Реис-ефенди. Овај високи Портин чиновник, извештен још усчи тога дана о доласку Милошевог изасланика, очекивао га је с великим нестрпљењем. Реис-ефендија је био прикривао од Султана праву садржину извештаја с Србији, који би могли учинити узалудним султаново очекивање да Кнез дође у Цариград. МехмедХакиф лепо прими Германа, али не и његова изјашњења 0 последњим догађајима у Србији, Последњи нереди у Србији, тврдио је Реис-ефендија, нису били због кнежеве намере да иде у Цариград, већ с тога што су народ и старешине тражили неке „заразителне конституције“. Он је само жалио што Кнез то крије и у својим писмима и сад преко њега Германа — пошто су и Порта и Русија раде да му помогну, због чега је већ и комесар послан у Србију.

У осталом, Реис-ефендији није много стало, кас ни Порти, за уставно питање у Србији, њега је више интересовао долазак кнежев у Цариград, и нава-

8) Преписка Јеврема Обреновића. Под датумом,