Из нове српске историје

198 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

На послетку узме писмо кнежево донесено Германом, али није хтео да га отвори. Овај га опет замоли да види шта му Кнез пише, „Шта ми пише, прихвати Бутењев, сама гола обмана, и мени је зато жао на Кнеза што нема поверења у Височајши Двор, који га обожава, Зар је лепо да ја, руски посланик, добијам извешћа о кнезу српском, 0 народуно ономе што се тамо дешава, од туђих људи! Ја га лично штитим, а он ми шаље празне хартије да га народ не пушта у Цариград, кад сва Европа зна у чему је ствар; зар је лепо за Кнеза да нашем двору не пише истину И графа Неселроде и Минчакија и мене доцкан извештава пи увек неистинито, и ти си дошао у тој намери овде, каошто си јуче го

ворио и Реис-ефендији, ,. Мене о томе нећете уве-

рити. Кнез Метерних писао је о свему нашем двору; интернунциус је јавио Порти и мени истину. Такви су извештаји и Бегликчи-ефендије (Портиног посланика у Лондону), Фојта, Веџи-пеше, и најзад Хусеин паше (видинског везира). Ви бисте хтели да сви лажу и само да господин Герман говори истину!“ „Хвала Богу што је Кнез паметно ургдио и тебе овде послао, иначе бих ја друкче поступао ма с ким другим. Ја сам уважавао Лазара Теодоровића и Аврама Петронијевића више него остале депутате, али да је, преко очекивања, један од њих овде дошао, ја бих га одмах отерао и не бих му дао ни поред мога дворца да прође, јер су они разоритељи Србије и Кнеза. Двор хоће да учврсти Кнеза, а не да га слаби конституцијом!...“

За овим најзад распечати кнежево писмом стане читати. „Нисам ли казао да ту пише да га народ не пушта у Цариград, рекне Бутењев срдито; па ето и то значи да је он ограничен!“ „Како подразумева Ваше Превасходство то; ограниченј" „Тако, у невољи је!" одговори Бутењев. Ако је народ миран, ако је одан Кнезу, резоновао је даље посланик, онда му нико не може стати на пут да дође у Цариград, то и политика изискује, а овде Кнеза очекује само слава и част,