Из нове српске историје

18 ММ'Х. ГАВРИЛОВИЋ

она је просто захтевала да главари оставе Србију, којој ће се дати врло незнатне концесије. |

Каошто се види, у почетку 1810 Порта је била далеко од оних уступака које је била вољна учинити устаницима 1808. У последњем походу она је видела њихову слабост, а руски неуспеси на Дунаву нису је гонили да се мири с њима.

Истога дана (16 авг.), кога је Карађорђе тражио да аустриске трупе поседну Србију, он је упутио капетана Рада Вучинића Наполеону |, да га у име српскога народа замоли за помоћ и покровитељство, Он је био послат прво француском консулу Леду у Букурешт, да га овај упути Наполеону, Вучизићу су била дата писма за Наполеона и његовог министра унутрашњих дела, а сем тога и инструкције, под насловом „Непоколебиме мисли или воља српскога народа“, у 15 тачака.

Српски народ у Србији, вели се у главном у тим инструкцијама, искупио је слободу по цену крви своје, и према томе има право да сам себи бира покровитеља. И народ с врховним својим предводитељем Карађорђем решио се да се стави под силно покровитељство Наполеоново. Кад се Наполеон буде примио тога покровитељства, „чаИперва и наИвећа дужност народа бнги ће сачувати ко АвгустфишеИ особи вЂговој и ко Великому Народу, вбчну и ненарушиму вђрностђ и за уверенђ ове истине, примиће у све градове сербске гарнизоне, всинство Его Императорскаго Величества.“ Шабац, као најближи француској граници, примиће први француски гарнизон. Непријатељи Велике нације биће и непријатељи Срба, који уверавају Наполеона д: Бе и остала браћа у Босни, Херцеговини и Мађарској „незабацујући ни Бугаре“. поћи истим трагом.

Ако политичке прилике не допуштају да се француска војска приближи Србији, Срби моле за помоћ у новцу, топџијама, инжињерима и другоме, те да се на тај начин оружа и спреми српска и бугарска младеж, Српска војска, потпомогнута овим новим контингентом, сјединиће се с француском војском у Далмацији. Мађари, пак, биће лако срушени, кад