Из нове српске историје

20 МЕИХ. ГАВРИЛОВИЋ

већ напустио Москву, децембра поново се вратио преко Њемена, без Веглике Армије које није било више; али поред свих недаћа Наполеонових самопоуздање код Гурака било је врло порасло, По букурешком уговору, они су заузели Влашку и Молдавију, принудили Мула-пашу, наследника Пазвангла у Видину, да се преда, а сем тога постигли су и важних успеха у Азији. У то стигне глас да је Наполеон потукао: Русе и Прусе код Лицена и да. је ушао у Дрезду. Ово је само увећао безобзирвост Порте према Русијг, и велики везир удари на Србију. Из руског главног стана у Немачкој писано је Србима: „да се народ српски према салашњим приликама постара до бољег времена сам себи по= моћи одржати се". Ово је писмо нашло Карађорђа изван Србије, у манастиру Фенеку. после освојења Србије, под страшним притиском турским, Срби нису престали тражити помоћ од Русије, 8 авг. 814, неколико српских војвода а међу њимаи Кнез Милош, упуте писмо проти Матији да иде рускоме цару и помоћ тражи : „Господине Прото, камо перва обећања нашега цара, кад си најпре из Петробурга дошас, у почетку крајине наше и нама постаријим потајно казивао, да ми имамо нашег христијанског цара, великог Александре, који ће нас скоро избавити и својим крилом покрити, управљати и нама судити, а неће изм судити ни Шокци, а кекмо ли проклети Турци, А ми смо јадви све то веровали, и под истом надежлом живели и крепили се, себе и децу нашу на жртву давали, које смо после сви и јавно осведо-=чени чрез царске посланике, ђенерале, господина Родофивика и Недобу, који су у Београду седвли., уверени чрез росиску војску у Србији по квартирима у Београду бившу и лзајпосле чрез генерала Ивелића у манастиру Враћевштници на сабору пред свима војводама и војнецима и његове у име пара заклетве: да нас Росија оставити неће.. Трошка ако немате, зашто пешке не идете, и леба не просите, док до цара дсђете; на путу умрите од глади, и ми браћа ваша и род умиремо сваки минут од