Из нове српске историје

40 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

кнежевине, под условом да се после угушења немира повуку отуда и да се поврати старо стање, Потучен код Драгачана на Атуга (јуна 1821), Ипсиланти побегне у Трансилванију, где буде ухваћен и послат у Мункач, где је остао у затвору све до 1827 године, Иако се Румуни нигу одазвали позиву А. Ипсилантија, Грци у правој Грчкој и: на острвима устали су листом на оружје (март и април 1821). вај је устанак изазвао код Турака ужасно огорчење, Порта је у томе устанку гледала завер/ свију Хришћана у Турској и, да би пробудила мусломански фанатизам против Грка, она изда ферман, који је читан по свима џамијама. „У том ферману говорило се да су грчки устаници наумили да истребе све Турке. да спале њихову флоту и да разоре све стране Цариграда у којима живе Турца. С тога Порта позива сваког правоверног Мусломанина да узме оружје и да брани своју отаџбину, и да сви буду готови на први позив“. (Овај је ферман постигао потпун успех, Порта сама није била у стању да обузда масу у њеном беснилу, и Цариград се претвори у „људску касапницу“. На сам Ускрс, васељенски патријарх буде обешен у свечаној одежди, Слични испади против Грка појавили су се и по другим местима; храмови су пљачкани и спаљивани. Сутра дан по убиству патријархову Строганов изјави Порти своје негодовање, а 6 јула, по заповести своје владе, стави Порти ултиматум тражећи од ње: да узме Хришћане у заштиту, да васпостави цркве и псврати оно што је из њих разграбљено, да прави разлику између невиних и кривих у револуционарном покрету, амнестију за оне који у извесном року положе оружје и најзад да повуче своју војску из Влашке и Молдавије, У противном случају Џорта се ставља у непријатељски положај према свима хришћанским државама и оправдава заштиту над Грцима. Како Порта није дала повољан одговор, Строганов напусти Цариград, 29 јула. Услед устанка Владимиреског и Ипсилантија, Порта умножи своју пажњу према српским депута-