Из нове српске историје

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 4

ла да прастане на уједињење отртнутих округа и на исељење Турака који не припадају гарнизонима. Према овоме и српско дело било је одложено до дефинитивног уређења руско-турских односа, који су се поново заплели због грчког питања,

Изјава султанова односно уговора, закључе“ них између њега и Русије, и његов позив правоверним, дали су повода Русији да му огласи рат (2 апр. 1828). Том приликом Русија извести стране дворове, да она не ратује против Порте ради завојевања, већ једино да заштити своје трговачке интересе и да потврди уговоре, које је Порта погазила. Сем тога Русија изјави да се у тој борби против султана неће служити револуционарним сред“ ствима, т. ј. да“неће позвати против султана његове хришћанске поданике, који су готови да листом пристану уз њу: Руски двор такође објави да ће том приликом натерати Порту, да пристане на испуњење лондонског уговора, којим је уговорена међу савезницима аулономија за Грчку. |

Реттење рускога цара да се не служи „револуционарним мерама“ против Порте опростило је снеза Милоша великих неприлика у које би неминовно пао због свога понашања и према Русији и према Порти. Међутим он је учинио велику услугу Ресији тиме што је свога побратима Мустафу, настедног пашу скадарскога, који је имао 20.000 војника, задржао од акције против Руга. Рат се је свршто потпуним поразом турским: руске су предстраже биле пред самим Цариградом и султан је морао поистати на мир, који је закључио са његовим поедставницима у Једрену гроф Дабић- Забалкански 2 септембра 1829 године, Тим уговором Русија је повећала јако свој утицај на истоку, заокруглила своје границе и обезбедила своје трговачке интересе, Права Влашке и Молдавије била су проширена. Грчка је имала да добије своју аутономију по лондонском уговору; за Србију пак, шестом тачком једренског мира, Висока Порта се обавезује најсвечаније, да изврши без икаквог закашњења и са највеБом тачношћу одредбе акерманске конвенције и да