Из нове српске историје

48 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

нарочито одмах изврши предају шест отргнутих нахија. Порти је остављен рок од месец дана после потписа уговора, да изда хатишериф, који ће бити саопштен и руском двору, којим султан наређује извршење одредаба акерманске конвенције,

едренски мир дакле односно Србије понавља одредбе акерманске конвенције с тим „проширењем што се овде одређује и број нахија, које Порта има да врати Србији. За Порту је повраћање отргнутих предела била најтежа тачка, и она се је томе јако опирала. Једренским миром Русија је хтела да учини томе крај, али како њиме нису биле обележене границе тих нахије, Порта се користила тим недостат= ком и годинама је још одуговлачила ову ствар. Једренским миром могло сеје лако добити и наследно кнежевско достојанство, али Русија је, у погледу на Србију, остала у границама својих уговора с Портом, Коцебу, један од љубимаца Забалканскога, рекао. је доцније односно овога; „да треба увек да остане Србима нешто да желе, јер иначе ће брзо заборавити да су били аодгници Портини и да имају обавеза према Русији".

Да би што пре руска војска напустила Румелију, Порта похита одмах по закљученоме уговору, да изда хатишериф којем се обавезује да испуви све уговорене обавезе према Србији, Ферман је гласио на београдског везира, али је био предат п кнезу Милошу и прочитан у Великој Народној Скупштини, јануара 1830. Скупштина је примила овај акт са необичним одушевљењем, а нарочито беседу кнеза Милоша, коју је прочитао Дим. Давидовић и којом се потанко објашњавају привилегије подарене Србији, 25 јануара, својим свечаним решењем, Скупштина је дала кнезу Милошу назив „издавитеља и оца Србије“ и потврдила њега и његове наследнике за кне-. сжеве српске,

Привилегије које је султан обећао Србима хатишерефом од 1829. имале су тек да се разраде и У дефинитивној форми ставе у нови хатишериф, на_ коме је радила у Цариграду српска депутација са. „руским послаником, За време израде тога хатише--